ELEFANTIJAZA

Elefantijaza (lat. Elephantiasis) je bolest koja se karakteriše povećanjem volumena kože (derma) i potkožnog tkiva (hipoderma) što dovodi do njihovog znatnog zadebljanja (pahidermatitisa) a nekada i do znatnih deformacija zahvaćenih delova. Elefantijaza može zahvatiti udove. Nastaje zbog smetnji u limfnoj i venskoj cirkulaciji i praćena je fibrozom i sklerozom.

Elefantijaza se događa u prisustvu parazita koji pripadaju nematodama (valjkasti crvi). Pod mikroskopom telo im je dugačko i veoma tanko – končasto, a usta bez usni ili sa dve slabo izražene usne. Usna duplja postoji ili je zakržljala. Filarije su paraziti krvnih i limfnih sudova, mišića, vezivnog tkiva i seroznih šupljina. Filarije paraziti čoveka i uzročnici ovog oboljenja jesu: Wuchereria bancrofti (Filarija sangvinis ili Filaria nocturna), Brugia malayii B. timori, koje prenose komarci iz više vrsta: Culex, Aedes, Anopheles i Masonia.

Sama bolest je rezultat složene interakcije više uzročnika:

Elefantijaza je česta u tropskim predelima (lat. elephantiasisi tropicalis) gde je uzročnik uglavnom paraziti - valjkasti crvi, uz neadekvatan odgovor imunološkoga sistema i oportunističke infekcije.
U suptropskim zonama može biti prouzrokovana streptokoknom infekcijom (lat. elephatiasis nostras – „domaća elefantijaza") pored nakupljanja tečnosti i zapaljenja nastaje čvrsti nezapaljenski otok koji može trajati različito vreme. Područja visoke prevalencije su dokumentovana u Ugandi, Tanzaniji, Keniji, Ruandi, Burundiju, Sudanu, Egiptu a najteže pogođeno područje je u Etiopiji gde je čak 6% stanovništva zahvaćeno u endemskim područjima. Smatra se da je "Nonfiliar elephatiasis" uzrokovana dugotrajnim kontaktom sa iritansima tla, posebno crvenom glinom koja je bogata alkalnim metalima kao što su natrijum i kalijum i u vezi sa vulkanskom aktivnošću.
U svim zemljama ona može biti kongenitalnog (urođenog) porekla, s anomalijom limfnih sudova, na kojima se često posle rođenja javljaju limfangiomi.
Elefantijaza može biti i posledica hiruške intervencije kojom se odstranjuju limfne žlezde i odgovarajući pripadajući limfni sudovi. Hiruško uklanjanje dojke sa odstranjivanjem regionalnih limfnih žlezda iz pazuha je ne čest ali mogući primer za to, ponekada nastaje elefantijaza ruke sa izrazitim otokom nadlaktice i podlaktice. Znatna insuficijencija vena može imati isti rezultat; veliko proširenje vena usled staze izaziva ogromno povećanje obima donjih udova.

Simptomi i klinički toK

Za opis elefantijaze najizrazitiji primer je primer tropske elefantijaze.

Tropska elefantijaza se sreće u intertropskim zonama Afrike i Amerike, na Cejlonu i Okeaniji. NJena geografska rasprostranjenost odgovara rasprostranjenosti limfne filarijaze. Uzrok je u nekim slučajevima filarioznog porekla, ali češće je u pitanju streptokokna infekcija udružena s filarijazom i neadekvatnim odgovorom imunološkog sistema domaćina.

Početak bolesti je obeležen pojavama zapaljenja limfnih sudova (limfangitisa) koji proističi iz sve češćih napada posle kojih se infiltracija edematozne kože ne resorbuje potpuno: koža zadebljava i zahvaćeni segment biva sve više uvećan. U akutnom obliku dolazi do zapaljenja limfnih sudova linfangitisa i adenistisa. Paraziti svojim prisustvom uzrokuju osim zapaljenskih i pojavu alergijskih manifestacija i posledični razvoj fenomena limfatične blokade.

U hroničnom obliku, pored zapaljenja nastaje i začepljenje limfnih sudova, usled čega i zastoj u oticanju limfe, koja potom natapa okolna tkiva. Posledice toga su limfatične varikozne velike klupčaste "guke" najčešće u ingvinalnom delu i na donjim udovima, hidrokele (izliva limfe u tuniku vaginalis mošnica), hilurije (mokraća bela kao mleko) ili hematurije. Donji udovi pokazuju karakteristične deformacije, postaju kao "slonovske noge", koža je ispucala i hrapava, dlake i nokti otpadaju.

Evolucija bolesti se odvija vrlo sporo, najčešće bez bola i u početku bez promena opšteg stanja, a kasnije je bolest praćena velikom slabošću.

Dijagnoza i lečenje

Hipereozinofilija nije pouzdan pokazatelj. Sigurna dijagnoza se postavlja nalazom larvi u perifernoj krvi. Ako bolesnik radi noću, larve se traže u toku dana.
Lečenje je najbolje uzročno, za tropsku elefantijazu neophodna je borba protiv filarija i lečenje prvih pojava izazvanih njima. Lečenje antibioticima određuje se u slučaju infekcije ili sekundarne infekcije. Terapija zavisi od geografskog položaja endemskog područja, albendazol se kombinuje sa ivermektinom ili sa dietilkarbamazinom. Geostrategisjki terapijski plan predstavlja veliku strategiju sa kojom se procenjuje da će se sprečiti zaraza 6,5 miliona dece i u 9,5 miliona obolelih zaustaviti napredovanje bolesti do 2020.

Drgi aspekt u lečenju je podizanje higijene zahvaćenog dela na visok nivo koji podrazumeva svakodnevnu upotrebu.

Na već razvijenu elefantijazu medikamentno lečenje nema mnogo uticaja. Međutim preporučuju se kortikosteroidi udruženi kada je to moguće sa kauzalnom terapijom (dietilkarbamazin za filarije). Od 2003. godine kao vrlo efikasan antibiotik u terapiji tropske filarijaze preporučuje se i doksiciklin.
Drugi aspekt u lečenju je podizanje higijene zahvaćenog dela na visok nivo koji podrazumeva svakodnevnu upotrebu i namakenje u antiseptičnom rastvoru, pranje stopala i nogu sapunom i vodom, primena kortikosteroidnih masti i u nekim slučajevima korisna je kompresija pomoću elastičnih zavoja, limfna drenaža kao i masaža.

Ponekada je potrebno hiruško odstranjivanje deformisanog tkiva i može biti efikasno kod lečenja elefantijaze skrotuma i hydrocele. U krajnjem slučaju može doći i do hiruške amputacije.

HIGROM

Higrom je sluzna kesica koja je primetna ispod kože, najčešće na šaci. Higrom se primećuje kao kružna tvorevina dosta čvrste i elastične konzistencije fiksirana za mesto sa kožom iznad nepromenjenom i pokretnom. Higrom se razvija kao mehur istezanjem dela zglobne kapsule ili ovojnice tetive ispunjen sinovijalnom (zglobnom) tečnošću. Zlobna tečnost postoji normano u zglobovima, oko tetiva I u burzama (sluznim kesama) i omogućava lakše pokretanje, klizanje i ishranu tkiva. Veličina higroma varira od pola santimetra do 3-4 cm. Retko je veći i tada menja stanje okolnih struktura. Higrom polazeći od zgloba uvećava se vremenom tokom više meseci, i provlači izmedju tetiva i dospeva ispod kože drugim krajem. Veličina je podložna varijacijama kod istog u zavisnosti od angažovanja šake i položaja (spuštena ruka ili podignuta). Lokalizacija higroma može biti najčešće na šaci, u predelu ručja redje na prstima ili stopalu. Higrom u principu ne boli ali može pritiskom na okolne strukture povremeno stvarati bolne senzacije pri radu ili savijanju ručja i prstiju.

Zašto se javlja higrom?

Nema pouzdanog objašnjenja. Može se javiti posle povrede, postojanja nekog iritirajućeg faktora, stranog tela u blizini ili forsirane aktivnosti. Obično se primećuje kod mladih aktivnih osoba, češće ženskog pola.

Kako se dijagnostikuje higrom?

Dijagnostika higroma je jednostavna, dovoljan je klinički pregled. Može se pouzdano objektivizirati ultrazvučnim (UZ) pregledom. Vodeći klinički znak je primetna loptasta formacija ispod kože, sa kožom slobodnom, nepromenjenom na mestima češćeg javljanja higroma. Nedovoljno iskusnima i laicima može izgledati na dodir kao kost zbog čvršće konzistencije. Diferencijalno dijagnostički veliki broj promena dolazi u obzir, najčešće različiti benigni izraštaji.

Kako se može lečiti higrom?

Iako higrom ne pravi značajnije smetnje i ne remeti funkciju, može praviti estetski problem, posebno ako je primetan kod žena. Iz tih razloga ga je potrebno ukloniti. Neoperativno lečenje se može uraditi punkcijom nešto debljom iglom i aspiracijom sadržaja (sinovijalne tecnosti). Aspirirani sadržaj izgleda kao želatinozna bezbojna masa. Posle punkcije higrom nije primetan i za preporuku je nošenje komresivnog zavoja nedelju dana kako bi se postignuto stanje konsolidovalo. Punkcija može da da dobar rezultat ali se ne može očekidati da to bude trajno rešenje.

Operativnim lečenjem se preparira (oslobadja) cela formacija i uklanja sa ovojnicom. Idealno je ukloniti higrom do baze, obično je to zglobna kapsula. Postopertivni oporavak je brz, koliko da operativna rana sraste, desetak dana. Posle operacije moguća je puna aktivnost u smislu pokretanja prstiju i šake. Posle operativnog lečenja ne očekuje se recidiv (ponovno javljanje) higroma.
Higrom koji se javlja u predelu ručja sa dlanske strane, u predelu baze palca, je u bliskom anatomskom odnosu sa arterijom radijalis i potrebno je pri operativnom lečenju voditi računa da se ne povredi arterija. Operativno lečenje ovog tipa higroma zahteva značajno iskustvo operatera u hirurgiji šake.

Šta se može očekivati od operativnog lečenja higroma?

Higrom se može operisati bilo kada kada postane primetan ili počne da stvara smetnje čak i estetske. Operativno lečenje se izvodi u regionalnoj anesteziji i pacijent po obavljenoj operaciji odlazi iz bolnice. Sama hirurška procedura je jednostavna, ne traje dugo, a postoperativni period je kratak i pacijent može obavljati svakodnevne aktivnosti bez značajnih restrikcija. Operativni rez je mali i tako plasiran da je kasnije slabo ili nimalo primetan.

Lecenje biljem

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je hronično zapaljensko reumatsko oboljenje koje zahvata zglobove, ali ponekad i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. Spada u grupu tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Zapaljenje počinje u sinovijalnoj membrani - opni koja oblaže unutrašnjost zgloba i koja obezebeđuje ishranu zglobne hrskavice i stvaranje zglobne tečnosti. Kao posledica toga dolazi do stvaranja panusa - umnoženog tkiva zapaljene sinovijalne membrane koje ima zloćudne osobine. Panus izjeda zglobnu hrskavicu, zglobne okrajke kostiju i ostale strukture zgloba. To se manifestuje bolovima, ukočenošću, deformacijama i poremećajem funkcije zahvaćenih zglobova.
Uzrok bolesti je još uvek nepoznat. Pretpostavlja se da kod genetički predisponirane jedinke pod uticajem faktora spoljne sredine (najverovatnije nekih bakterija ili virusa) dolazi do pojave bolesti.

Reumatoidni artritis počinje postepeno, sa sporim razvojem simptoma i znakova, što može trajati nedeljama pa i mesecima. Prve tegobe koje osete oboleli su najčešće jutarnja ukočenost jednog ili više zglobova, što je praćeno bolom pri svakom pokretu. Broj zahvaćenih zglobova je različit, ali je obično veći od pet. U početku broj zahvaćenih zglobova može biti i manji, ali se kasnije umnožava. Najčešće su zahvaćeni mali zglobovi šaka i stopala. Nešto ređe su zahvaćeni laktovi, kolena i skočni zglobovi, a još ređe ramena i kukovi. Zahvatanje zglobova je simetrično. Jutarnja ukočenost, koja traje duže od 1 sata, predstavlja možda i najznačajniju odliku bolesti koja reumatoidni artritis razlikuje od drugih zapaljenskih reumatskih oboljenja. Mogu biti prisutni i opšti simptomi zapaljenske bolesti: gubitak apetita, telesno propadanje i povišena telesna temperatura.

Od pet klasičnih znakova zapaljenja najčešće su prisutni otok zgloba i poremećaj funkcije, što je uz prisutan bol sasvim dovoljno za dijagnozu artritisa. Naročito značajan podatak za tačno postavljanje dijagnoze je postojanje simetričnog artritisa – odnosno postojanje promena na istim zglobovima (npr. obe ruke ili oba kolena). Znaci artritisa mogu postojati na sitnim zglobovima šaka, ručja, lakatnim zglobovima, kolenima, člancima itd. Bol pri pasivnim pokretima zgloba se smatra mogućim znakom zapaljenja, a u uznapredovaloj fazi bolesti mogu se naći deformiteti i ograničenja pokreta.
Lečenje - recepti:

-Zobenu slamu sitno izrezati - 40 kašika, uzeti smrekovih šišarki - 40 kašika. Sve nasuti u lonac od 10 litara i kuvati dva sata. Zatim izliti sve u kadu za kupanje i dodati toliko hladne vode da se može kupati. Kupanje traje 20 minuta. Posle kupanja odmah u krevet da se bolesnik dobro iznoji. Kupanje se ponavlja svake večeri osam dana.
-Na tri kašike naribanog jakog rena nalije se 50 g jake 40% domaće rakije. To se dobro promeša i obaviju bolna mesta. Preko zavoja se stavi vrećica vrućeg rečnog peska. Oblog će ispočetka (oko dva sata) jako peći, ali je uspeh velik.
-Jaka reuma i masnoća u krvi. Telo masirati komovom rakijom (lozovačom) u kojoj je rastopljen plavi kamen (galica) i nariban jaki ren. Piti mešavinu čaja. U posudu stavimo koprivu i gospinu travu po 30 g, hajdučku travu i metvicu paprenu po 15 g, koprivu mrtvu, kim mleveni, kadulju i kičicu po 8 g, bokvicu žensku 75 g, vršike od klekinih grančica 40 g. Na tu masu naliti litru vode i ostaviti 24 sata da stoji. Nakon toga kuvamo mešavinu 3 sata na vatri tako da se raskuva. Procedimo, dodamo meda ili šećera i kuvamo još 40-60 minuta. Sirup mora biti gust. Kad se ohladi, stavimo ga u staklenku i hermetički zatvorimo. Uzima se svako jutro natašte 6 nedelja po 1-3 kašičice.
-U običnu litrenu bocu stavi se 250 g terpentina, isto toliko amonijaka i jedno celo jaje. To se dobro promeša (boca protrese). Time se masiraju bolna mesta triput dnevno. Taj lek kako leči deformacije (Artritis deformans).
-Reumu u zglobovima treba namazati prečišćenim petroleumom i zamotati suvom flanelskom krpom. Ponavljati više puta.
-Kod upale zglobova treba piti čaj od kadulje, kleke, lista breze, koprive, ljuske od mahuna, ili pasulja i podbela (list) u jednakim delovima. Sve dobro promešati i jednu kašiku te mešavine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se triput dnevno po jednu šolju pre jela.
Cvet divljeg kestena, cvet zove, cvet lipe, cvet vrbe, rastavić i kora breze u jednakim delovima. Sve dobro promešati i jednu kašiku te mešavine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se triput dnevno po jednu šolju pre jela.
-Na dve do tri kašike ploda kleke nalije se pola litre dobre komove rakije, zatim se dobro začepi. Stavi se na toplo mesto 4 dana. Nakon toga se ocedi. Tom tekućinom masiramo bolna reumatična mjesta.
-Pola litre belog vina ugreje se do 70 stepeni i tim vrućim vinom svake večeri pola sata se masiraju bolna mesta. Nakon toga poveže toplom flanelskom krpom i odmah ide u topao krevet. Ponavlja se svake večeri do potpunog ozdravljenja.
-Šaku morske soli pržiti u posudi na peći. Kad je dobro ispržena, dodati jaku domaću komovicu, promešati i time masirati obolela mesta.
-Uzeti jednu kašiku kleke (zgnječeni plod), preliti sa 2 decilitra vrele vode i ostaviti 5 minuta. Piti u toku dana po 1 decilitar.
-Oblog od kvasca hleba (kvasac od samog testa). Kvasac se raširi na vunenu krpu, na to se pospe sitno istucana paprika i to prelije maslinovim uljem. Tim oviti bolno mesto i ostaviti 12 sati. Ponavljati nekoliko dana.
-Oblog ilovače (dobro umesiti) oko 5 cm debeo oviti na bolno mesto i držati ga preko noći.
-Mišićni reumatizam: jedna kašika suvog lišća belog jasena (Fraxinus excelsior) prelije se sa 200 g ključale vode i ostavi poklopljeno 5-10 minuta da stoji. Nakon toga se ocedi i pije tri puta dnevno po jednu šolju.

www.travarisrbije.com

Vazbe za prste i saku

Vezbe izvoditi ako niste u akutnoj fazi tj.ako nemate bol,otok,crvenilo.

Mangan - obnova hrskavice i zastita zglobova

Hrana
Mangan u ishrani: jetra, bubrezi, žumance, čitava zrnevlja, mekinje, orasi, leguminoze, hmelj, voće, banane, ananas, ribizle, zeleno lisnato povrće, grašak, repa, celer, kakao, čaj.

Biohemija i uloga
– znatan deo mangana nalazi se u lipidima vezan za linolnu i linolensku kiselinu;
– u serumu je vezan za beta globulin;
– ulazi u sastav enzima: piruvat karboksilaze (glikoneogeneza), enolaze (glikoliza; magnezijum umesto mangana može biti kofaktor enolaze, a koju inače inhibiše fluor), superoksid dismutaze (u mitohondrijalnom matriksu). Joni mangana specifično aktiviraju: arginazu, fosfatazu (u krvi i kostima) i holinesterazu. Ulazi u sastav enzima koji učestvuju u metabolizmu holesterola;
– aktivnost oksidaza pojačava se u prisustvu mangana;
– mangan jon jako inhibira reakciju peroksidacije lipida;
– pomaže tkivnoj respiraciji;
– zajedno sa vitaminom K enzimi koji sadrže mangan pomažu zgrušavanje krvi;
– pomaže utilizaciju vitamina B1, E i H u ćelije;
– između mangana i gvožđa je utvrđen izvestan odnos koji se ogleda u tome što mangan reguliše odnos fero i feri oblika gvožđa. Previše mangana smanjuje iskorištavanje gvožđa u organizmu;
– mangan je zajedno sa hromom neophodan za stvaranje insulina i normalno korištenje glukoze;
– između mangana i kalcijuma postoji izvestan antagonizam;
– pomaže produkciju seksualnih hormona kod oba pola. Posebno u muškog pola, primenjen u kombinaciji, efikasno neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida;
– značajan je za stvaranje tiroksina, hormona tiroidne žlezde;
– pomaže proizvodnju ugljenih hidrata i masti;
– višak se izlučuje putem žuči;
– visoke koncentracije su nađene u bubrezima, pankreasu, zidu creva i jetri. Jetra je organ u kome je metabolizam mangana najaktivniji;
– u našem telu ima 10 – 20 mg mangana, a 10 – 25% svakodnevno se gubi;
– kod biljaka u procesu fotosinteze manjak mangana smanjuje moć apsorpcije atmosferskog ugljen dioksida;
– apsorpciju pomažu: vitamin B1, E, fosfor i kalcijum, a odmažu: ekscesivni unos fosfora i kalcijuma;

Preporučene doze
– 2,5 – 7 mg/d;
– kod dece daje se 0,2 mg/kg telesne težine;

Klinika
– manjak – eksperimentalno doveo je do poremećaja u sistemu za ravnotežu. Jedna dnevna doza mangana bila je dovoljna da se uklone poremećaji, ali ne kasnije od 14 dana od nastanka poremećaja.

Kod ljudi dovodi do: gubitka sluha, vrtoglavice i ataksije;
– esencijalan je za: normalnu strukturu kostiju (i za normalni skeletni razvoj), reprodukciju i normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema;
– poboljšava pamćenje;
– smanjuje nervnu razdražljivost;
– sterilitet kod oba pola nekada je uzrokovan manjkom mangana. Posebno u terapiji steriliteta kod muškaraca daje se zajedno sa: vitaminom C, kalcijumom i magnezijumom;
– višak – otežano kretanje i malaksalost.

Artritis kod dece

Izgleda da reumatske bolesti nisu “privilegija” samo odraslih, kod kojih dolazi do degenerativnih promena.

Izgleda da reumatske bolesti nisu “privilegija” samo odraslih, kod kojih dolazi do degenerativnih promena. Sudeći po nedavno organizovanom skupu Udruženja roditelja i dece obolele od reumatskih bolesti, od njih nisu pošteđeni ni najmlađi. Među njima posebnu pažnju pobuđuje juvenilni (dečiji) idiopatski artritis, za koji pedijatar reumatolog prim. mr medicinskih nauka Gordana Sušić iz Instituta za reumatologiju kaže da podrazumeva hroničnu upalu zglobova kod dece, za koji se nažalost, precizno ne zna zašto nastaje.
- Javlja se kod dece do šesnaeste godine, i ostaje - doživotno. Hronični artritis kod dece podrazumeva upalu jednog ili više zglobova, u trajanju dužem od šest nedelja. Da bi bili sigurni da se radi o juvenilnom artritisu, prethodno moraju da se isključe sve druge bolesti, koje, takođe, mogu da dovedu do upale zgloba. Pri tom se misli na leukemiju i druge hematološke bolesti, infektivna oboljenja, pojedina ortopedska stanja, povrede, virusne i bakterijske upale.
Kako se juvenilni idiopatski artritis prepoznaje?
- Pre svega, po otoku zgloba i lokalnoj toploti u njemu. Osim toga, dete pri pokretu i na pritisak u predelu zgloba oseća bol, zbog čega mu je pokret ograničen. Da nešto nije u redu, roditelji primećuju po nepravilnom i otežanom hodu mališana. Ograničeni pokret u zglobu može da ide do ukočenosti, koja je najupečatljivija u jutarnjim satima. Dete se budi bezvoljno i teže ustaje iz kreveta. Za manju decu je karakteristično da im otiču kolena, dok kod starijih otiču mali zglobovi šake. I što je najgore, stanje se pogoršava na promenu vremena. Može da traje i više meseci a da roditelji ne posumnjaju da je reč o bolesti. Oni najčešće pomisle da ukočenost i bol imaju veze sa rastom ili nekom aktivnošću, ukoliko se dete bavi sportom.
Da li ovaj oblik artritisa napada još neke organe?
- Osim zglobova može da napada i oči! Ovo je veoma važno da se zna, jer dete ne pokazuje nikakve vidljive tegobe, a roditelji ne primećuju promene na očima. Jedini vidljiv znak može da bude bela zenica, što pokazuje da se radi o uznapredovalom oštećenju oka. Ali i to, kao i druge fine promene jedino može da otkrije oftalmolog sa specijalnim instrumentima za ovu vrstu pregleda. Veoma je važno da se blagovremeno ustanovi dijagnoza, pošto nelečena bolest može da dovede do slepila.
Šta dovodi do ove vrste artritisa?
- Iako je nepoznatog uzroka, bolest nije nasledna. Pretpostavlja se da je reč o genetskoj predispoziciji, provociranoj uzrocima iz spoljašnje sredine, među kojima su povrede kolena, bakterije, virusi, hormonski faktori. Stres posebno podstiče bolest i remeti njen tok. Stres je tako jak okidač da prethodno saniranu bolest ponovo dovodi u aktivno stanje. Stresna stanja mogu biti različita, a posebno su jaka ona koja izaziva razvod roditelja ili gubitak bliske osobe.
Kako se bolest leči?
- Pre svega, antireumaticima za smirivanje bola i upale. Međutim, to najčešeće nije dovoljno, pa se primenjuju preparati koji se daju direktno u zglob. Oni su dugodelujući i smiruju upalu na mestu gde je najviše prisutna. Osim toga, daju se i lekovi koji treba da regulišu imunološki odgovor organizma.

POSEBAN OBLIK

Postoji poseban oblik dečijeg artritisa, koji je praćen i visokom temperaturom. Ona može da traje danima, napadajući srčanu i plućnu maramicu, dok se na koži javlja osip.

BESPLATNO LEČENJE

U poslednje tri godine deca imaju mogućnost da se leče najnovijim, biološkim lekovima, koji se primenjuju i u terapiji mališana Zapadne Evrope. Biološki lekovi, uz smirenu aktivnost, omogućuju da se upala zgloba u potpunosti otkloni. Zahvaljujući razumevanju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, terapija za mališane je besplatna, jer ova institucija pokriva troškove lečenja.

UDRUŽENJE

U Srbiji postoji Udruženje roditelja i dece sa reumatskim bolestima, gde se mogu dobiti brojne informacije vezane za ova oboljenja. Za to su otvoreni sajtovi www.nase dete.com, kao i www.pediatric-rheumatology.printo.it. Što se tiče zdravstvenih ustanova, osim Instituta za reumatologiju i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, centri za lečenje nalaze se još u dečijim klinikama u Nišu i Novom Sadu.

http://www.novosti.rs

Prirodni lekovi za artrits

Indijsko tamjanovo drvo
Bosvelijske su kiseline najvažniji sastojak tamjana. Imaju snažno antiupalno djelovanje i učinkovito ublažavaju bol uzrokovanu artritisom, ali za razliku od konvencionalnih lijekova ne uzrokuju nuspojave.
Tamjan poboljšava cirkulaciju i dotok krvi kroz žile oštećene upalom, što dodatno pomaže zglobovima ugroženim artritisom.
Njegovo moćno antiupalno djelovanje pomaže i kod Chronove bolesti i cisti.

Kurkuma
Zbog svojih antiupalnih svojstava kurkuma se često koristi u prirodnim proizvodima za liječenje artritisa. Njena učinkovitost dokazana je u brojnim istraživanjima.
Kurkumin - glavni aktivni sastojak u kurkumi - dobrovoljcima je učinkovito ublažio jutarnju ukočenost i otekline zglobova.

Glukozamin
Regenerise hrskavicu i daje elastičnost ligamentima i tetivama. Njegovo uzimanje na duži rok otklanja bolove.
Zahvaljujući maloj molekularnoj veličini, lako dospeva do stanica zglobne hrskavice i sinovijalnih opni.
Već u srednjoj dobi, telo ga ne proizvodi dovoljno, što dovodi do oteklina i bolnih ukočenosti zglobova. Nedostaci su mu visoka cena, mogućnost alergije te neprikladnost za vegetarijance i dijabetičare.

Kondroitin sulfat
Blokira enzime koji razgrađuju hrskavicu. Kao i glukozamin, ova tvar pruža okvir za sintezu kolagena, vežući dovoljno vode da bi stvorio viskozni, elastični sloj.
Tako podmazuje i štiti hrskavicu, jačajući fleksibilnost i otpornost na pritisak.
Uz to, kondroitin blokadom određenih enzima sprečava trošenje zglobne hrskavice. No, može izazvati jednake nuspojave kao i glukozamin.

Hijaluronska kiselina (HA)
Ona je najvažniji dio vezivnog tkiva jer podmazuje zglobne površine pri pokretu i amortizira ga.
Proizvodnja hijaluronske kiseline smanjuje se tijekom života, tako da većina pedesetogodišnjaka ima 50 posto manje hijaluronske kiseline u zglobovima koljena nego u mladosti.
To smanjenje uzrokuje slabljenje viskozno-elastičnih svojstava zglobne tekućine. Može se uzimati oralno ili putem injekcija koje daje stručna osoba.

Cink
Smanjuje rizik od reumatoidnog artritisa. Nedostatak cinka u prehrani čimbenik je koji povećava rizik nastanka upale vezivnog tkiva, reume, kao i pojave celulita.
Cink pomaže i dijabetičarima zbog svoje uloge u nastajanju inzulina te neutralizira višak bakra, koji je jedan od uzroka artritisa.
Hrana koja sadrži cink uključuje mahunarke, integralne žitarice, bundevu i njene sjemenke, soju i grašak.

Mangan
Mangan je potreban za sintezu osnovnih komponenti hrskavice.
Nedostatak može dovesti do bolova u koljenu, kronične malaksalosti, umora i gubitka ravnoteže. Ima ga u ananasu, zobenom brašnu, koštunjavim plodovima, mahunarkama, špinatu i čaju.

Osteol
Osteol je novi patentirani sastojak koji klinički dokazano smanjuje upale i štiti hrskavicu od degenerativnih promjena.
Osteol je u znanstvenim ispitivanjima dokazao zaštitno i regenerativno djelovanje na stanice hrskavice.
Osobito je učinkovit u sinergiji s drugim sastojcima protiv artritisa. Prednosti su mu pristupačna cijena i pogodnost za vegetarijance.

Metil-sulfonil-metan (MSM)
MSM daje čvrstinu i stabilnost vezivnom tkivu tako što opskrbljuje tijelo sumporom, a zdravlje hrskavice ovisno je o sumporu.
Bez ovog spoja ugradnja aminokiselina u proteinske molekule vezivnog tkiva je poremećena. Vezivno tkivo stvoreno tako ne bi imalo odgovarajuću strukturu i čvrstinu te bi bilo nestabilno.
Naše tijelo svakodnevno koristi i troši MSM. Ima ga u češnjaku, luku, klicama, šparogama i kelju. Može se uzimati i obliku dodatka prehrani.

Đumbir
Koristi se tisućama godina u ayurvedskoj medicini za liječenje različitih reumatskih oboljenja te za bolesti mišića i kostura.
Djumbirje daleko vredniji od konvencionalnih kortikosteroidnih protuupalnih lijekova, koji mogu imati ozbiljne nuspojave.
Đumbir sprečava stvaranje upalnih tvari prostaglandina i leukotriena, razgrađuje upalne tekućine i kiseline u zglobovima, a ne stvara nikakve nuspojave.

Cetil-miristoleat (CM)
Štiti tkivo hrskavice od trošenja uzrokovanog kretnjama i opterećenjem zglobova, sudjeluje u procesu regeneracije i potiče imunološku reakciju na bol i otekline.
CM dugoročno poboljšava stanje zglobova putem brzog i sigurnog djelovanja na različite vrste upala zglobova.
Nakon terapijske doze kasnije je dovoljna i manja doza uz prikladnu prehranu za održavanje zdravlja zglobova.
Ima ga u palminom i kokosovom ulju, a najbogatiji poznati izvor je afrički kombo orah.

Suručica Njeno djelovanje otklanja bol i upale poput aspirina i analgetika.
Posebno se preporučuje kao diuretik za izlučivanje tekućine koja se nakuplja u zglobovima kao posljedica upale.
Pospješuje eliminaciju tekućine i otrovnih tvari kod gojaznosti i celulita. Korištenjem suručice povećavate izglede za ozdravljenje ili ublažavanje bolesti.

List crnog ribiza
Ovo je jedan od najboljih prirodnih antireumatika. U terapiji se koristi S.I.P.F. - ekstrakt lista crnog ribiza za oralnu uporabu, kao i gel za nanošenje na bolne zglobove.
Oboje je vrlo djelotvorno za suzbijanje i olakšavanje tegoba osoba s reumatoidnim artritisom i drugim upalnim bolestima zglobova.

List koprive
Ima antireumatsko i diuretičko djelovanje te stimulira lučenje žuči. Službeno je odobren za liječenje reumatoidnog artritisa i artroza, bilo kao samostalan lijek, bilo kao dodatak terapiji.
Tinktura ili infuzija lista koprive smatraju se najboljim sredstvom za pojačanje izlučivanja mokraćne kiseline pa su stoga idealan lijek za giht.
Koristi se tijekom više mjeseci, bez stanke do pola godine. Uvijek uzimajte svježe pripravke.

Vražja kandža
Ova biljka zvana i harpagofit ima protuupalna, antireumatska, analgetska, sedativna i diuretska svojstva.
Djelotvorna je kod kroničnog reumatizma, artritisa, gihta, bolnih leđa, neuralgija i lumbaga, a posebno kod bolova u kuku, koljenu i križima.
U nekim europskim zemljama daje se u obliku injekcija umjesto kortikosteroida. Preporučujemo suhe standardizirane ekstrakte harpagofita u kapsulama.

Klinčić
Koristi se kao protuupalno sredstvo kod reumatskih bolesti. Ulje klinčića Idealno je za masažu upaljenih zglobova.
U liječenju artritisa uzimajte čim više biljaka i namirnica koje djeluje analgetski, diuretički i ublažujuće.
To su prije svih češnjak, anđelika, zeleni anis, moravka, artičoka, čičak, različak, divizma, vrijes, kamilica, rosopas, troskot, paprat, jagoda, ribiz, lavanda, mažurana, metvica, crni luk, maslačak, jabuka, ružmarin, jela, čubar, kadulja, timijan, sporiš, hren, luk.

http://alternativa-za-vas.com

Banja Koviljaca - lecenje

Od 2012. godine u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača je aktuelna jedinstvena primena mineralnog blata i vode u hladnom stanju, što je otvorilo novu mogućnost lečenja banjskom terapijom i zapaljenskih reumatskih bolesti kakav je reumatoidni i svi drugi artiritisi i kada su u aktivnom stadijumu. Novom metodologijom primene mineralne vode i blata na nižoj temperaturi postignuto je efektom hlađenja smirivanje zapaljenskog procesa u bolesnim zglobovima sa već dokazanim blagotvornim dejstvom njihovog mineralnog sastava kod svih reumatskih oboljenja što dovodi do smanjenja intenziteta bola u zglobovima, povlačenja simptoma zapaljenja, smanjenja otoka i poboljšanja funkcije zgloba.

ANALIZE

Prema kriterijima American Rheumatism Association (danas American College of Rheumatology).

Potkožni reumatoidni čvorići obično ne idu u rane znakove ali se kasnije javljaju u manje od 30% bolesnika, obično na mestima pritiska i podražaja (npr. ekstenzorna površina podlaktice). Visceralni čvorići, obično asimptomatski, često nastaju u težim oblicima RA. Druge vanzglobne promene su vaskulitis s trofičnim ulkusima nogu, mononeuritis multiplex, izlivi u pleuru ili perikard, plućni čvorovi i fibroza, perikarditis, miokarditis, limfadenopatija, Feltyjev sindrom, Sjögrenov sindrom i episkleritis. Vratne promjene mogu izazvati atlantoaksijalnu subluksaciju  i kompresiju kralježnične moždine, što se pogoršava ekstenzijom vrata.
Klinički je tok nepredvidljiv. Bolest najbrže napreduje prvih 6 god. a 80% bolesnika u 10 god. razvije trajne zglobne abnormalnosti.

Dijagnoza

Na RA ukazuje simetrična upala više zglobova. Dijagnostičke kriterijume donosi TBL. 34–1; traži se ispunjavanje ≥4 od navedenih. Bolesnicima treba odrediti RF, snimiti radiogram šaka i stopala, odnosno drugih zahvaćenih zglobova radi praćenja erozivnih promjena.
RF, protutijelo na humani γ–globulin, nalazi se u oko 70% bolesnika, ali se, obično u niskom titru, nađe i u drugim bolestima, posebno kolagenozama (npr. SLE), granulomatozama, kroničnim infekcijama (npr. virusni hepatitis, TBC, SBE) i malignim bolestima. Niske razine RF se nalaze i u 3% opće populacije, a u 20% starijih osoba. Titar RF >1:80 mjeren lateks aglutinacijom govori za RA. Danas se RF većinom određuje nefelometrijski, a normalni rasponi se razlikuju među laboratorijima.
Protutijela na citrulinirane peptide (engl. anti–cyclic citrullinated peptide = anti–CCP) visoko su specifična (90%) i osetljiva (96%) za RA i korisna su u diferencijalnoj dijagnozi ranog poliartritisa.
Prvih meseci bolesti radiogrami pokazuju tek otok mekih tkiva. Kasnije se javljaju periartikularna osteoporoza, suženje zglobne pukotine (hrskavice) i rubne erozije, koje se često javljaju već prve godine, ali mogu nastupiti u svako vreme. Ranu upalu i erozije zgloba pre otkriva MR.
Nakon što je postavljena dijagnoza, dodatne pretrage ukazuju na komplikacije ili neočekivane promene. Analizira se kompletna krvna slika. U 80% slučajeva se nalazi normokromna ili blago hipokromna, normocitna anemija, a Hb je mahom >100 g/L; ako bude niži u pitanju je prateća sideropenija ili neki drugi uzrok. U 1–2% slučajeva nalazi se neutropenija, često uz splenomegaliju (Feltyjev sindrom). Reaktanti akutne faze (npr. trombocitoza, ubrzana SE, visok CRP) odražavaju aktivnost procesa. Česta je blaga poliklonska hipergamaglobulinemija. SE je ubrzana u 90% bolesnika s aktivnim RA. Komplement u serumu je uredan ili povišen.

Pretraga sinovijalne tecnosti je važna pri svakom novonastalom artritisu ili izlievu radi diferenciranja sličnih stanja (npr. septički ili kristalni artritis). U aktivnoj fazi RA sinovijska je tecnost sterilna, zamućena, žuta i manje viskozna, obično sadrži 10.000–50.000 L/μl; prevladavaju granulociti, no >50% mogu biti limfociti ili drugi mononukleari. Na razmazu se nalaze citoplazmatske inkluzije, koje se vide i u drugim upalnim izlivima, ali nema kristala.
Diferencijalna dijagnoza: Na RA naliči niz bolesti. Neki bolesnici s kristalnom artropatijom mogu čak ispunjavati kriterije RA, no analiza sinovijske tekućine rešava dijagnozu: nalaz kristala otklanja RA. Oštećenje zglobova uz potkožne čvoriće nalazi se pored RA i u gihtu, amiloidozi i hiperkolesterolemiji, pa je potrebna aspiracijska ili bioptička pretraga.
SLE se obično razlikuje po kožnim promjenama na površinama izloženim svjetlu, po alopeciji, po lezijama sluznice ustiju i nosa, po izočnosti erozija čak i kod dugotrajnog artritisa, a zglobni izljev sadrži većinom <2000 L/μl (pretežno mononukleari), po protutijelima na dvostruku DNK uzvojnicu, po oštećenju bubrega te niskom komplementu. Sličan se artritis opaža i pri drugim kolagenozama (npr. PAN, SS, dermatomiozitis ili polimiozitis) ili postoje promjene u smislu više bolesti, što govori za sindrom preklapanja ili MCTD. Zglobovi mogu biti zahvaćeni i sarkoidozom, Whippleovom bolešću, retikulohistiocitozom i drugim sustavnim bolestima, gdje u diferenciranju obično pomaže biopsija.
Psorijatični artritis je asimetričan, a RF nije povišen, no razlikovanje nije lako ako nema promena kože ili noktiju. Tada zna biti ključno oštećenje distalnih interfalangealnih (DIP) zglobova uz izraziti arthritis mutilans. Ankilozantni spondilitis (str. 290) razlikuje se po zahvaćanju spinalnih i aksijalnih zglobova, izočnosti potkožnih čvorića i po negativnom RF testu.

KAKO SE BORITI PROTIV REUMATOIDNOG ARTRITISA?

Ukoliko se na vreme otkrije i počne sa adekvatnim terapijama i za artritis ima leka.Reumatoidni artritis je zapaljenjsko reumatsko oboljenje, koje je izuzetno rasprostranjeno. Najčešće se javlja između 4 i 6 decenije života. Žene do menopauze 2 do 3 puta češće oboljevaju od muškaraca. U starijoj životnoj dobi, posle pedesete godine života, ta razlika se umanjuje. Uprkos rasprostranjenosti uzrok bolesti je nepoznat.Ulogu pri nastanku bolesti imaju genetski faktori, činioci spoljašnje sredine kao i izmenjen imuni odgovor. Bolest se najčešće manifestuje bolom, i otokom u zglobovima uz višečasovnu jutarnju ukočenost u zglobovima. Promene su na početki bolesti locirane na sitnim zglobovima šaka, stopala, ručnim zglobovima i ramenima. Neretko se pre ispoljavanja promena na zglobovima javljaju opšti znaci u vidu umora, malaksalosti, povišenja telesne temperature, gubitka apetita.Ukoliko se zakasni sa ranim postavljanjem dijagnoze, a samim tim i adekvatnim lečenjem, u kasnijem toku bolesti dolazi do trajnih deformiteta. Savremene laboratorijske analize omogućavaju da se u najranijoj fazi detektuju povišene vrednosti parametara koji ukazuju da se radi o ovoj bolesti.Neprocenjiva je uloga ultrazvučne dijagnostike u ranom otkrivanju ove bolesti. Već u prvih 6 meseci se mogu otkriti promene koje mogu ukazati da se radi o reumatoidnom artritisu. Ukoliko je bolest trajala duže od godinu dana, promene na koštano zglobnom sistemu vidljive i na RTG snimku. Nekada je vladalo mišljenje da reumatoidni artritis treba lečiti lagano, obazrivo. Sada je opšte prihvaćen stav da treba što ranije postaviti dijagnozu i odmah započeti lečenje. Posebno mesto u lečenju artritisa ima balneo-fizikalno lečenje. U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja Koviljača sa uspehom se leči reumatoidni artritis. Lečenje se obavlja sumporovitom vodom i lekovitim blatom, kinezi terapijama, elektro i magneto terapijama, ultrazvukom i laserom.

Ključ uspeha u lečenju artritisa
1. Rana dijagnostika
2. Agresivni pristup u lečenju lekovima
3. Pravovremeno započinjanje balneo-fizikalnog lečenja pod nadzorom lekara

Iscrpljenost- znak artritisa

Reumatski artritis izaziva promene na zglobovima. Osima bola, javlja se i ukočenost udova. U Srbiji je sve više ljudi koji se bore sa ovom podmuklom bolešću. Iako se nekada mislilo da je artritis bolest koja napada starije ljude, nova istraživanja pokazala su sasvim suprotnu sliku.

- Kod nas od reumatoidnog artritisa boluje nešto više od 30.000 ljudi - kaže profesor doktor Jelena Vojinović, fizijatar Kliničkog centra u Nišu.
- Bolest se češće javlja kod mladih žena, čak i kod adolescentkinja ili u postmenopauzalnom periodu, mada se može javiti u bilo kojem životnom dobu i kod oba pola.

Kako nastaje

Zapaljenske reumatske bolesti, pa i reumatoidni artritis, predstavljaju oboljenja koja nastaju kao posledica promena u imunitetu. Osim toga, ključnu ulogu igraju i genetske sklonosti i delovanja različitih infekcija i faktora spoljne sredine (ishrana, stres, klimatski faktori i sl.).

Simptomi

Reumatoidni artritis se odlikuju pojavom hronične ili akutne upale zglobova. Simptomi i tegobe nekada počinju nespecifično u vidu osećaja zamora, malaksalosti i nemoći ili sa pojavom jutarnje ukočenosti celog tela ili pojedinih zglobova. Pored ovoga, čest prvi simptom je pojava otoka, bola i ograničene pokretljivosti nekog zgloba na šta se često ne obrati pažnja pa se ove tegobe smatraju beznačajnim. Reumatoidni artritis, kao i mnoge druge zapaljenske reumatske bolesti, ima osobinu spontanih poboljšanja i pogoršanja, što je često vezano za doba godine, te su tegoba najslabije izražene u leto, a najviše u jesen i zimu.

Lečenje

Poremećaj koji nastaje u organizmu mora da se leči različitim lekovima. Reč je o autoimunom poremećaju zbog kojeg nastaje oštećenje zglobova. Lekovi koji se koriste u lečenju lakših oblika bolesti su različite vrste nesteroidnih antireumatika („naproksen“, „ibuprofen“, „diklofenak“ i sl.) i kortikosteroidi. Ovi lekovi poboljšavaju simptome bolesti, ali, nažalost, ne utiču na stepen oštećenja zglobova. Nekada čak dovode i do mnogo neželjenih efekata. Zato se danas koriste bazični antireumatski lekovi, kao što je metotreksat koji se smatra zlatnim standardom u lečenju. Iako je citostatik, ovaj lek se primenjuje jednom nedeljno i u dozi koja ne daje značajnije neželjene efekte karakteristične za citostatske lekove.

Ishrana

Poremećaj imuniteta je glavni pokretač ove bolesti i zato menjanje ishrane je od ključnog značaja za oporavak. Mediteranska ishrana, bazirana na ribi, morskim plodovima i barenom povrću, može da spreči pojavu ili da ima terapijski efekat u reumatoidnom artritisu. Banjsko lečenje kao i stručni rehabilitacioni programi na moru imaju povoljan efekat, posebno kod obolelih koji imaju već poodmaklu bolest.


Biološki lekovi

Novinu u lečenju reumatoidnog artritisa sa revolucionarnim pomakom u mogućnosti postizanja poboljšanja su biološki lekovi. To su supstance koje imaju mogućnost da blokiraju stvaranje različitih zapaljenskih molekula u organizmu. U svetu, pa i kod nas, koristi se nekoliko vrsta ovih preparata („etanercept“, infliksimab“, „adalimumab“), različitog su hemijskog sastava i načina davanja ali svi pokazuju efikasnost u lečenju artritisa.

KARAKTERISTICNE DEFORMACIJE

Karakteristične deformacije zglobova u reumatoidnom artritisu?
...ulnarna devijacija prstiju šaka
...protruzija glave ulne, znak dirke klavira - zglobovi ručja
...deformacije prstiju šaka, po tipu rupice za dugme i labudovog vrata   


Najčešće vanzglobne manifestacije su sledeće:
Reumatoidni čvorići, kao najkarakterističnija manifestacija javlja se u oko 20-30% obolelih. Najčešće se javljaju na ekstenzornim stranama ruku i laktova.
Kardiopulmonalne tegobe, moguća je zahvaćenost plućne maramice, fibroza pluća, a simptomi mogu oponašati razne druge plućne bolesti.
Očne manifestacije, zahvaćena je rožnjača i konjuktiva oka – keratokonjuktivitis, bolesnik može imati osećaj suvoće očiju, uz bol i crvenilo zahvaćenog oka.
Od brojnih drugih navodimo i moguće neurološke tegobe, uvećanje slezine uz smanjenje broja leukocita (Felty - jev sindrom), što može biti praćeno brojnim infektivnim komplikacijama.
Oko 10-15% bolesnika razvije tzv. Sekundarni Sjogrenov sindrom, češće kod osoba ženskog pola, koji karakteriše hronično zapaljenje pljuvačnih i suznih žlezda. Ovo rezultira poremećenom sekrecijom pljuvačke i suza. Moguća je suvoća i iritacija gotovo svih sluzokoža.

Glukokortikoidi
Ovi lekovi takođe deluju antizapaljenski, ali u stanju su i da modulišu stepen imunološkog odgovora. Osim sistemskog davanja, mogu se davati i lokalno u vidu injekcije u sam oboleli zglob. Zbog svog brzog dejstva, kao i smanjenja tegoba, mogu se koristiti kao tzv. terapija premoštavanja, dok drugi lekovi ne počnu da deluju, ali i kao kontinuirana terapija kod obolelih koji nemaju dobru kontrolu bolesti. I ovi lekovi ubrzo po uzimanju dovode do umanjenja subjektivnih tegoba.

Međutim, posebno treba naglasiti brojne neželjene efekte tokom hronične primene i malih doza kao odraz jatrogenog hiperkorticizma (uvećanje telesne težine, karakteristično nagomilavanje masnog tkiva u predelu vrata i lica, kao i trupa, ali ne i na ekstremitetima (Kušingoidni izgled), smanjenje koštane gustine, povećanje vrednosti krvnog pritiska). Stoga se zaista može reći da su glukokortikoidi u reumatoidnom artritisu "dobre sluge ali zli gospodari". Iako se smatra da ovi lekovi ne utiču na tok bolesti, neke skorije studije ukazuju da bi u manjim dozama mogli imati i bolest modulirajuće efekte.

LEK U PRVA TRI MESECA

Lek za artritis pomaže kada se da u prva tri meseca

Profesor dr Marko Matući, jedan od najboljih svetskih reumatologa, o terapiji reumatoidnog artritisa: imunološki lekovi menjaju imuni odgovor i tako usporavaju napredovanje bolesti.

U razgovoru za „Novosti“ profesor doktor Marko Matući, direktor klinike za reumatologiju Univerzitetske bolnice „Karegi“ iz Firence i jedan od najpoznatijih svetskih reumatologa, govori o iskustvima sa lečenjem ove bolesti u Italiji, ali i o svetskim novinama kada je u pitanju rana dijagnostika i držanje pod kontrolom reumatoidnog artritisa.

* Prema našim podacima, bolest se na ovim prostorima u proseku dijagnostikuje tek posle godinu dana. Kakva je situacija u Italiji?

- Trudimo se što više da pacijent dijagnozu dobije najranije moguće. Mada, moram da priznam da ni Italija ne stoji najbolje trenutno na tom polju i da često prođu meseci, pa i godinu dana, pre nego što se reumatoidni artritis definitivno utvrdi. To nije lako, mi imamo mnogo različitih sistema u zdravstvu koje je komplikovano organizovano. Svaka regija ima svoj zdravstveni sistem. Imamo referentne centre gde su stručnjaci za reumatologiju i oni rade dosta dobro. Ali najveći problem je na koji način i kada pacijenti stižu do tih zdravstvenih centara referentnih za reumatoidni artritis.

* Da li imate ustanove na nižem nivou zdravstvenog sistema koje se bave ranim otkrivanjem bolesti?

- Mi nemamo poput vas primarnu zdravstvenu zaštitu, tj. domove zdravlja, odnosno imamo ih, ali oni još ne ostvaruju svoju ulogu onako kako bi trebalo, barem kada su zapaljenske reumatske bolesti u pitanju. Suštinski, najviše treba da radimo sa lekarima opšte prakse, koji su u tim domovima zdravlja, kako bi bili obučeni da na vreme prepoznaju reumatske bolesti, pa i reumatoidni artritis.

* Kakva je veza genetike i reumatskih bolesti, naročito reumatoidnog artritisa?

- Ta veza svakako postoji, obimne studije su pokazale da u nastanku reumatoidnog artritisa određenu, često ne malu ulogu igra i genetika. Širom sveta se rade istraživanja, ovaj segment razumevanja reumatoidnog artritisa nikako nije zaboravljen, smatramo da može dosta da pomogne u lečenju ove bolesti, kao i njenoj prevenciji. Ali, trenutno se najviše razmišlja o tome koliki su potencijalni troškovi ovakvih pravaca u istraživanju i da li su ona u ovom momentu, s obzirom na još skromne rezultate, isplativa. Takva ispitivanja mnogo koštaju, a rezultati nisu još sigurni, dok kod rane terapije imamo pouzdane rezultate sa manjim troškovima.

* Zašto žene čak tri puta češće obolevaju od reumatoidnog artritisa?

- Od većine autoimunih bolesti više obolevaju žene.Smatra se da ženski polni hormoni podstiču autoimunost i neprihvatljivo ponašanje našeg imunog sistema. Tako je na primer lupus nekoliko puta češći kod žena u reproduktivnom dobu u odnosu na muškarce istih godina. Ali, s druge strane, imamo i muške reumatske bolesti, poput gihta.

* Da li to znači da kod reumatoidnog artritisa, pa i drugih reumatskih bolesti i polni hormoni imaju važnost?

- Važnost hormona kod reumatskih bolesti najbolje se vidi kod gihta. Giht, bolni oblik artritisa, inače posledica poremećenog balansa mokraćne kiseline koja se normalno proizvodi u telu, javlja se skoro isključivo kod muškaraca, i to od puberteta, do poznih godina, a kod žena samo posle ulaska u menopauzu. Trenutno se rade istraživanja o povezanosti ženskih hormona i reumatoidnog artritisa, iako sumnjamo da povezanost postoji, nemamo još pouzdane dokaze.

Situacija sa lečenjem reumatoidnog artritisa promenila se mnogo, od bolesti koja je donosila mnogo invalidnosti, mi sada primenjujemo moto - pravi pacijent u pravo vreme sa pravim lekovima. Naš glavni cilj je što ranija dijagnoza i momentalno započinjanje terapije koja će usporiti ili zaustaviti bolest. U tome nam svakako pomažu lekovi koji menjaju tok bolesti, odnosno usporavaju njeno napredovanje. To su pre svega biološki i imunološki lekovi, tj. lekovi koji menjaju imuni odgovor. Ta terapija se primenjuje od 2000. godine, i danas imamo na raspolaganju veliki broj novih lekova, kojima u znatno većoj meri kontrolišemo reumatoidni artritis.

* Uprkos dokazanom uspehu u usporavanju progresije bolesti, biološka terapija nije dostupna svima?

- Čuo sam podatak da u Srbiji tek 750 od 35.000 bolesnika (oko dva odsto) koristi ovu terapiju. Ali, moram da napomenem da ni kod nas u Italiji situacija nije mnogo bolja. Nemam precizne podatke, ali mislim da tek negde oko 20 odsto pacijenata u mojoj zemlji koristi biološke lekove. Ipak, moram napomenuti da nam je trenutno u otkrivanju i lečenju ove bolesti najvažnije postupanje po preporukama evropskih udruženja - da treba što pre početi lečenje pacijenata sa artritisom, i to u prva tri, a najkasnije šest meseci od početka bolesti. To je takozvani „prozor mogućnosti“, kada oštećenja zglobova nisu još velika. Prema istraživanjima, što se kasnije počne terapija, oštećenje zglobova, ali i drugih organa je sve veće.

* Starije generacije lekova i dalje imaju svoju ulogu u lečenju reumatskog artritisa?

- Lečenje počinjemo sa starijom generacijom lekova, najčešće je u pitanju „metotreksat“. Na svaka tri meseca rade se kontrolni pregledi na kojima proveravamo da li i u kojoj meri deluje lek na pacijenta. Mi smo među prvima u Evropi usvojili kriterijum po kojem već posle tri meseca prilagođavamo terapiju. Ako pacijent ne reaguje dobro na terapiju, onda se uvode biološki lekovi, i to oni koji su u što većoj meri odgovarajući za tog pacijenta.

DVA PRAVCA

* U kom pravcu idu istraživanja vezana za otkrivanje i tretman reumatoidnog artritisa?

- Jedan pravac su biološki lekovi i davanje pravih lekova pacijentima u pravo vreme. Drugi pravac istraživanja ide ka prevenciji, odnosno otkrivanju bolesti kada još nema njenih simptoma, ni naznaka. Dosadašnja istraživanja izvedena u „beloj zoni“, tj. periodu kada pacijent još nema nikakve naznake bolesti, pokazala su se kao potencijalno značajna za budućnost i rano otkrivanje. Daleko smo još od značajnih pomaka, ali ima osnova da se i dalje istražuje u tom pravcu.

www.novosti.com

REUMATOIDNI ARTRITIS SAKRACUJE ZIVOTNI VEK!!

Reumatoidni artritis skraćuje životni vek 60 hiljada ima teški zapaljenski oblik, a svaka druga osoba je sa invaliditetom.

Degenerativne bolesti zaslužuju pažnju jer su najčešće i javljaju se kod čak 70 odsto obolelih.One ne ugrožavaju život pacijenta ali iziskuju česta odsustvovanja sa posla i trošenje mnogo novca na lečenje. Zapravo, hronični reumatizmi predstavljaju strateški problem države, o čemu se govorilo i na nedavno održanom stručnom skupu posvećenom ovoj temi, sa posebnim osvrtom na reumatoidni artritis.
Zašto, objašnjava predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije primarijus dr Mirjana Lapčević, iz Doma zdravlja "Voždovac".

- Od nekog oblika hroničnog reumatizma u Srbiji boluje oko milion i po ljudi, odnosno svaka četvrta osoba. Od ukupnog broja teški zapaljenski oblik reumatizma ima 60 hiljada, a svaka druga osoba je sa invaliditetom. Na godišnjem nivou za potrebe ekonomskih i socijalnih davanja za njih se iz republičkog budžeta izdvaja oko 25 miliona evra. Pri tom, tek jedan odsto obolelih leči se na odgovarajući način, što je posebna priča. Ovo nikako ne treba smetnuti sa uma jer je reč o teškim bolesnicima koje muče jak bol i ukočenost, a ako se adekvatno ne leče od momenta uspostavljanja dijagnoze, za deset godina postaju invalidi.

 Kvalitet njihovog života ozbiljno je ugrožen, a zbog prepreka prilikom traženja rešenja za svoju bolest, na kraju obično završavaju kao korisnici invalidskih penzija i drugih socijalnih davanja, što je nedopustivo. U Srbiji ima oko 35 hiljada osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa, široko rasprostranjene hronične autoimune zapaljenske bolesti sa nepredvidljivim tokom. Od težeg oblika ove bolesti boluje sedam i po hiljada osoba, pri čemu se većina takođe neadekvatno leči. Poslednja istraživanja pokazuju da u svetu oko 20 miliona ljudi ima neki oblik reumatoidnog artritisa, bolesti koja, ukoliko se na vreme ne otkrije i agresivno leči, vodi u invaliditet i skraćuje životni vek. Poražavajuće je saznanje da svaki četvrti oboleli ima težak oblik bolesti koja brzo napreduje. Žene su prijemčivije, jer se kod njih reumatoidni artritis javlja tri puta češće, a naročito između četvrte i šeste decenije.

www.novosti.rs

PRAKTICNE VEZBE

Neka od pravila koja bi se mogla primeniti kako bi se olaksala pokretljivost i smanjili bolovi .

Primenom ovih vezbica i zastitnih polozaja ,olaksavaju se svakodnevni poslovi i navike .

Ova vezba primenjuje se tako sto se prsti primicu jedni drugima i nakon toga odmicu.Tacnije vrse abdukcija i adukcija prstiju.Nakon te vezbice mogu se spajati i razdvajati svaki sa svakim tacnije svi sa palcem ( plac i kaziprst i tako dalje..)

Vezbe rucnog zgloba ,vezbe metakarpalnih i karpalnih zglobova.

Izvor: Fizikalna medicina za cetvrtu godinu osnovnih akademskih studija