Higrom je sluzna kesica koja je primetna ispod kože, najčešće na šaci. Higrom se primećuje kao kružna tvorevina dosta čvrste i elastične konzistencije fiksirana za mesto sa kožom iznad nepromenjenom i pokretnom. Higrom se razvija kao mehur istezanjem dela zglobne kapsule ili ovojnice tetive ispunjen sinovijalnom (zglobnom) tečnošću. Zlobna tečnost postoji normano u zglobovima, oko tetiva I u burzama (sluznim kesama) i omogućava lakše pokretanje, klizanje i ishranu tkiva. Veličina higroma varira od pola santimetra do 3-4 cm. Retko je veći i tada menja stanje okolnih struktura. Higrom polazeći od zgloba uvećava se vremenom tokom više meseci, i provlači izmedju tetiva i dospeva ispod kože drugim krajem. Veličina je podložna varijacijama kod istog u zavisnosti od angažovanja šake i položaja (spuštena ruka ili podignuta). Lokalizacija higroma može biti najčešće na šaci, u predelu ručja redje na prstima ili stopalu. Higrom u principu ne boli ali može pritiskom na okolne strukture povremeno stvarati bolne senzacije pri radu ili savijanju ručja i prstiju.
Zašto se javlja higrom?
Nema pouzdanog objašnjenja. Može se javiti posle povrede, postojanja nekog iritirajućeg faktora, stranog tela u blizini ili forsirane aktivnosti. Obično se primećuje kod mladih aktivnih osoba, češće ženskog pola.
Nema pouzdanog objašnjenja. Može se javiti posle povrede, postojanja nekog iritirajućeg faktora, stranog tela u blizini ili forsirane aktivnosti. Obično se primećuje kod mladih aktivnih osoba, češće ženskog pola.
Kako se dijagnostikuje higrom?
Dijagnostika higroma je jednostavna, dovoljan je klinički pregled. Može se pouzdano objektivizirati ultrazvučnim (UZ) pregledom. Vodeći klinički znak je primetna loptasta formacija ispod kože, sa kožom slobodnom, nepromenjenom na mestima češćeg javljanja higroma. Nedovoljno iskusnima i laicima može izgledati na dodir kao kost zbog čvršće konzistencije. Diferencijalno dijagnostički veliki broj promena dolazi u obzir, najčešće različiti benigni izraštaji.
Dijagnostika higroma je jednostavna, dovoljan je klinički pregled. Može se pouzdano objektivizirati ultrazvučnim (UZ) pregledom. Vodeći klinički znak je primetna loptasta formacija ispod kože, sa kožom slobodnom, nepromenjenom na mestima češćeg javljanja higroma. Nedovoljno iskusnima i laicima može izgledati na dodir kao kost zbog čvršće konzistencije. Diferencijalno dijagnostički veliki broj promena dolazi u obzir, najčešće različiti benigni izraštaji.
Kako se može lečiti higrom?
Iako higrom ne pravi značajnije smetnje i ne remeti funkciju, može praviti estetski problem, posebno ako je primetan kod žena. Iz tih razloga ga je potrebno ukloniti. Neoperativno lečenje se može uraditi punkcijom nešto debljom iglom i aspiracijom sadržaja (sinovijalne tecnosti). Aspirirani sadržaj izgleda kao želatinozna bezbojna masa. Posle punkcije higrom nije primetan i za preporuku je nošenje komresivnog zavoja nedelju dana kako bi se postignuto stanje konsolidovalo. Punkcija može da da dobar rezultat ali se ne može očekidati da to bude trajno rešenje.
Operativnim lečenjem se preparira (oslobadja) cela formacija i uklanja sa ovojnicom. Idealno je ukloniti higrom do baze, obično je to zglobna kapsula. Postopertivni oporavak je brz, koliko da operativna rana sraste, desetak dana. Posle operacije moguća je puna aktivnost u smislu pokretanja prstiju i šake. Posle operativnog lečenja ne očekuje se recidiv (ponovno javljanje) higroma.
Higrom koji se javlja u predelu ručja sa dlanske strane, u predelu baze palca, je u bliskom anatomskom odnosu sa arterijom radijalis i potrebno je pri operativnom lečenju voditi računa da se ne povredi arterija. Operativno lečenje ovog tipa higroma zahteva značajno iskustvo operatera u hirurgiji šake.
Iako higrom ne pravi značajnije smetnje i ne remeti funkciju, može praviti estetski problem, posebno ako je primetan kod žena. Iz tih razloga ga je potrebno ukloniti. Neoperativno lečenje se može uraditi punkcijom nešto debljom iglom i aspiracijom sadržaja (sinovijalne tecnosti). Aspirirani sadržaj izgleda kao želatinozna bezbojna masa. Posle punkcije higrom nije primetan i za preporuku je nošenje komresivnog zavoja nedelju dana kako bi se postignuto stanje konsolidovalo. Punkcija može da da dobar rezultat ali se ne može očekidati da to bude trajno rešenje.
Operativnim lečenjem se preparira (oslobadja) cela formacija i uklanja sa ovojnicom. Idealno je ukloniti higrom do baze, obično je to zglobna kapsula. Postopertivni oporavak je brz, koliko da operativna rana sraste, desetak dana. Posle operacije moguća je puna aktivnost u smislu pokretanja prstiju i šake. Posle operativnog lečenja ne očekuje se recidiv (ponovno javljanje) higroma.
Higrom koji se javlja u predelu ručja sa dlanske strane, u predelu baze palca, je u bliskom anatomskom odnosu sa arterijom radijalis i potrebno je pri operativnom lečenju voditi računa da se ne povredi arterija. Operativno lečenje ovog tipa higroma zahteva značajno iskustvo operatera u hirurgiji šake.
Šta se može očekivati od operativnog lečenja higroma?
Higrom se može operisati bilo kada kada postane primetan ili počne da stvara smetnje čak i estetske. Operativno lečenje se izvodi u regionalnoj anesteziji i pacijent po obavljenoj operaciji odlazi iz bolnice. Sama hirurška procedura je jednostavna, ne traje dugo, a postoperativni period je kratak i pacijent može obavljati svakodnevne aktivnosti bez značajnih restrikcija. Operativni rez je mali i tako plasiran da je kasnije slabo ili nimalo primetan.
Higrom se može operisati bilo kada kada postane primetan ili počne da stvara smetnje čak i estetske. Operativno lečenje se izvodi u regionalnoj anesteziji i pacijent po obavljenoj operaciji odlazi iz bolnice. Sama hirurška procedura je jednostavna, ne traje dugo, a postoperativni period je kratak i pacijent može obavljati svakodnevne aktivnosti bez značajnih restrikcija. Operativni rez je mali i tako plasiran da je kasnije slabo ili nimalo primetan.
Нема коментара:
Постави коментар