Cilj lečenja je da se zaustavi bolest i obolelima omogući komforniji život, uz maksimalno smanjenje bola, stepena deformiteta zglobova, a samim tim i smanjenje stepena invaliditeta. Lečenje može biti nefarmakološko, koje obuhvata program doziranih fizičkih vežbi, dijetu, smanjenje stresa, kao i farmakološko, bazirano na upotrebi lekova.
U terapiju se što pre moraju uvesti lekovi koji menjaju tok bolest, gde "metotreksat" predstavlja zlatni standard. Međutim, u prva tri meseca dok ovaj lek ne postigne željeni efekat, uvode se nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što je "brufen", "diklofenak", "naproksen"...
Po potrebi u terapiju se uvode i kortikosteroidi.
Međutim, ukoliko navedena terapija najdalje za pola godine ne zaustavi dalje napredovanje bolesti u terapiju treba uvesti biološke lekove, po čijoj je zastupljenosti naša zemlja, nažalost, među poslednjima u Evropi.
Međutim, ukoliko navedena terapija najdalje za pola godine ne zaustavi dalje napredovanje bolesti u terapiju treba uvesti biološke lekove, po čijoj je zastupljenosti naša zemlja, nažalost, među poslednjima u Evropi.
S obzirom na njihovu potvrđenu efikasnost, nadležne institucije u državi trebalo bi da promene svoj stav kada je reč o ovim lekovima i omoguće obolelima da se na lakši način suoče i bore sa svojom bolešću.
Budući da je oštećenje ovom bolešću nepovratno, ono zahteva hitno i efikasno lečenje. U suprotnom, radna sposobnost obolelog drastično se smanjuje.
Posle samo godinu dana jedan od deset obolelih nije više u stanju da radi, a posle dve godine rane destruktivne promene vide se na zglobovima mnogih bolesnika. Posle pet godina polovina svih obolelih ozbiljno je onesposobljena.
www.novosti.rs
www.novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар