Nedostatak magnezijuma u organizmu uzrokuje brojne metaboličke poremećaje (među kojima je najčešća šećerna bolesti). Rešenje problema može se naći u zelenom lisnatom povrću, bananama, kao i u zdravim orašastim plodovima.
NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA SIMPTOMI
Muči vas konstantan umor, ne možete dobro da se skoncentrišete na vašem radnom mestu, narušena vam je pažnja. Često ste razdražljivi, nervozni i pod stresom, brzo planete, ovo su samo neki od signala da imate nedostatak magnezijuma. U tom slučaju trebate obavezno da se prekontrolišite kod vašeg lekara, da biste potvrdili da li su u pitanju simptomi nedostatka magnezijuma.
Od ukupno šesnaest minerala koji su neophodni našem organizmu, ovaj mineral po samom udelu u tkivima zauzima visoko četvrto mesto.Oko 50 odsto ovog elementa nalazi se u našim kostima, a ostatak je smešten u mekim tkivima, ćelijama i telesnim tečnostima.
Čovek bi u prošeku trebalo da ima od 20 do 28 g magnezijuma u organizmu. Ovaj izuzetni mineral učestvuje u više od 300 različitih biohemijskih procesa, između ostalog održava naše nervne, mišićne ali i odbrambene funkcije, reguliše ritam srca i zajedno sa kalcijumom utiče na čvrstinu kostiju. Kako magnezijum u organizmu služi za aktivaciju brojnih enzima u telu, bez njega ne bi bila moguća transformacija ugljenih hidrata, masti i proteina u energiju.
Nedostatak magnezijuma u organizmu dovodi do brojnih metaboličkih poremećaja, a naročito pogoduje nastanku dijabetesa. Njegov deficit najbolje nadomešćuje hrana bogata magnezijumom ali značajnu ulogu imaju i suplementi.
ŠTA UZROKUJE NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA
Nekoliko bitnih faktora utiče na nedostatak magnezijuma u organizmu :
Kao prvo većina ljudi ga dosta slabo apsorbuje, a njegove zalihe u telu se lako izlučuju putem urina. Nezdrava gazirana pića i slični napici iscrpljuju gotovo sve naše rezerve, kako magnezijuma tako i kalcijuma iz kostiju i iz mekog tkiva već nekoliko sati nakon konzumiranja.
Pored nekvalitetne ishrane (izgladnjivanje, prevelike količine mleka i ostalih mlečnih proizvoda, dosta masnije hrane, „mekane“ voda, premalo belančevina), kao i neurednog načina života, javlja se takođe i nedostatak magnezijuma kod dece tokom njihovog rasta i razvoja. Čest je slučaj da se smanji i magnezijum u trudnoći ,kao i usled usled povraćanja, dijareje, hroničnog oboljenja bubrega, poremećaja u organima za varenje, prekomernog znojenja.
Stres je takođe jedan od uzročnika manjka magnezijuma u telu, a do problema dovode i pojedini medikamenti kao što su hormoni,analgetici, antiinflamatorni lekovi. Tome doprinose i štetne životne navike poput pušenja cigareta , konzumiranja alkoholnih pića i prevelike količine crne kafe i čajeva.
Nekoliko bitnih faktora utiče na nedostatak magnezijuma u organizmu :
Kao prvo većina ljudi ga dosta slabo apsorbuje, a njegove zalihe u telu se lako izlučuju putem urina. Nezdrava gazirana pića i slični napici iscrpljuju gotovo sve naše rezerve, kako magnezijuma tako i kalcijuma iz kostiju i iz mekog tkiva već nekoliko sati nakon konzumiranja.
Pored nekvalitetne ishrane (izgladnjivanje, prevelike količine mleka i ostalih mlečnih proizvoda, dosta masnije hrane, „mekane“ voda, premalo belančevina), kao i neurednog načina života, javlja se takođe i nedostatak magnezijuma kod dece tokom njihovog rasta i razvoja. Čest je slučaj da se smanji i magnezijum u trudnoći ,kao i usled usled povraćanja, dijareje, hroničnog oboljenja bubrega, poremećaja u organima za varenje, prekomernog znojenja.
Stres je takođe jedan od uzročnika manjka magnezijuma u telu, a do problema dovode i pojedini medikamenti kao što su hormoni,analgetici, antiinflamatorni lekovi. Tome doprinose i štetne životne navike poput pušenja cigareta , konzumiranja alkoholnih pića i prevelike količine crne kafe i čajeva.
MAGNEZIJUM JE DOBAR ZA ZDRAVLJE
Uticaj magnezijuma na organizam je ogroman,njegov deficit može uzrokovati brojne probleme i zdravstvene tegobe. Osim što izaziva hroničan umor,nedostatak magnezijuma uzrokuje bolove u mišićima, pad koncentracije. Nedostatak magnezijuma može uzrokovati depresiju, slabljenje sluha, srčanu artmiju, otežanu apsorpciju kalcijuma, stvaranje bubrežnih kamenaca. Manjak ovog dragocenog minerala dovodi i do pojačanog zgrušavanja krvi, naročito u već oštećenim krvnim sudovima.
Problemi sa sluhom: magnezijum sprečava stvaranje slobodnih radikala koji mogu izazvati oštećenje kohlee, slušnog aparata i izuzetno nelagodnog zujanja u ušima (tinitus).
Depresija: višegodišnja naučna istraživanja dokazala su da je kod depresivnih osoba sklonih samoubistvu postoji nedostatak magnezijuma u organizmu. U svakom slučaju, ovaj mineral je bolja solucija od uzimanja antidepresiva jer ne izaziva nuspojave.
Grčevi u mišićima ili tremor: magnezijum u hrani ili suplementi omogućiće vašim mišićima da se opuste, jer se zna da njegov deficit izaziva grčeve, naročito stopala, listova, ruke, a može uzrokovati i tikove na licu.
Srčana aritmija: nedostatak ovog minerala dovodi do srčane aritmije, nepravilnog rada srca i,posledično,pojave srčanog i moždanog udara. Upravo se zbog toga magnezijum u ishrani koristi i u prevenciji i kontroli ovih bolesti.
Kamen u bubregu: Ovaj mineral sprečava povezivanje kalcijuma i oksalata koji zapravo stvaraju kamenčiće.
Dijabetes: bez magnezijuma, glukoza nije u stanju da se prenese u naše ćelije. Nagomilavanje glukoze i insulina u krvi može izazvati različita oštećenja tkiva uključujući i ozbiljno propadanje očnih nerava.
Uticaj magnezijuma na organizam je ogroman,njegov deficit može uzrokovati brojne probleme i zdravstvene tegobe. Osim što izaziva hroničan umor,nedostatak magnezijuma uzrokuje bolove u mišićima, pad koncentracije. Nedostatak magnezijuma može uzrokovati depresiju, slabljenje sluha, srčanu artmiju, otežanu apsorpciju kalcijuma, stvaranje bubrežnih kamenaca. Manjak ovog dragocenog minerala dovodi i do pojačanog zgrušavanja krvi, naročito u već oštećenim krvnim sudovima.
Problemi sa sluhom: magnezijum sprečava stvaranje slobodnih radikala koji mogu izazvati oštećenje kohlee, slušnog aparata i izuzetno nelagodnog zujanja u ušima (tinitus).
Depresija: višegodišnja naučna istraživanja dokazala su da je kod depresivnih osoba sklonih samoubistvu postoji nedostatak magnezijuma u organizmu. U svakom slučaju, ovaj mineral je bolja solucija od uzimanja antidepresiva jer ne izaziva nuspojave.
Grčevi u mišićima ili tremor: magnezijum u hrani ili suplementi omogućiće vašim mišićima da se opuste, jer se zna da njegov deficit izaziva grčeve, naročito stopala, listova, ruke, a može uzrokovati i tikove na licu.
Srčana aritmija: nedostatak ovog minerala dovodi do srčane aritmije, nepravilnog rada srca i,posledično,pojave srčanog i moždanog udara. Upravo se zbog toga magnezijum u ishrani koristi i u prevenciji i kontroli ovih bolesti.
Kamen u bubregu: Ovaj mineral sprečava povezivanje kalcijuma i oksalata koji zapravo stvaraju kamenčiće.
Dijabetes: bez magnezijuma, glukoza nije u stanju da se prenese u naše ćelije. Nagomilavanje glukoze i insulina u krvi može izazvati različita oštećenja tkiva uključujući i ozbiljno propadanje očnih nerava.
KAKO NADOKNADITI MAGNEZIJUM U ISHRANI
Nedostatak magnezijuma uvek je najbolje je nadoknaditi prirodnim putem, konzumiranjem određenih namirnica.Na prvom mestu, to je zeleno lisnato povrće, kao što su spanać, blitva i kelj. Po visokom sadržaju magnezijuma poznati su i orašasti plodovi poput badema, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, mleveno laneno seme.
Samo 70 grama semenki bundeve obezbeđuje skoro 100 odsto naših dnevnih potreba za magnezijumom. Osim što je odličan izvor D vitamina i blagotvornih omega-3 masnih kiselina, meso od ribe kao što su skuša, losos, iverak i tunjevina može pomoći da se poveća unos magnezijuma u organizam.
Namirnice bogate magnezijumom svakako jesu i mahunarke poput pasulja i sočiva,a dokazano je da samo 150 grama soje zadovoljava dnevne potrebe za mineralom. Samo jedna banana sadrži 32 miligrama magnezijuma, a ovim mineralom voća bogati su i jagode, kupine, grejpfrut i smokve.
Sadržaj magnezijuma u biljnim namirnicama zavisi od njegove koncentracije u zemljištu i od uslova uzgajanja. Pošto je izuzetno rastvorljiv, u velikoj meri se gubi sa kada se kuva. Kada je reč o žitaricama i cerealijama , nalazimo ga u mekinjama i klicama, što nam ujedno objašnjava i zašto rafinisano belo brašno sadrži relativno malo magnezijuma u poredenju sa integralnim,koje je uvek bolji izbor.
MAGNEZIJUM U HRANI – SPISAK NAMIRNICA
Pečene semenke bundeve: 530 mg na 100 grama namirnice.
Bademi: 300 miligrama.
Brazilski oraščići: 225 miligrama.
Semenke sušama: 200 miligrama.
Kikiriki (prženi,slani): 183 miligrama.
Orasi: 130-190 miligrama.
Integralni pirinač: 110 miligrama.
Integralni hleb: 85 miligrama.
Spanać: 80 miligrama.
Kuvani pasulj: 40 miligrama.
Brokoli: 30 miligrama.
Banana: 29 miligrama.
Krompir (pečeni): 25 miligrama.
Beli hleb: 20 miligrama.
Niskomasni jogurt : 17 miligrama.
Mleko: 10 miligrama.
Beli pirinač: 6 miligrama.
Kukuruzne pahuljice: 6 miligrama.
Nedostatak magnezijuma uvek je najbolje je nadoknaditi prirodnim putem, konzumiranjem određenih namirnica.Na prvom mestu, to je zeleno lisnato povrće, kao što su spanać, blitva i kelj. Po visokom sadržaju magnezijuma poznati su i orašasti plodovi poput badema, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, mleveno laneno seme.
Samo 70 grama semenki bundeve obezbeđuje skoro 100 odsto naših dnevnih potreba za magnezijumom. Osim što je odličan izvor D vitamina i blagotvornih omega-3 masnih kiselina, meso od ribe kao što su skuša, losos, iverak i tunjevina može pomoći da se poveća unos magnezijuma u organizam.
Namirnice bogate magnezijumom svakako jesu i mahunarke poput pasulja i sočiva,a dokazano je da samo 150 grama soje zadovoljava dnevne potrebe za mineralom. Samo jedna banana sadrži 32 miligrama magnezijuma, a ovim mineralom voća bogati su i jagode, kupine, grejpfrut i smokve.
Sadržaj magnezijuma u biljnim namirnicama zavisi od njegove koncentracije u zemljištu i od uslova uzgajanja. Pošto je izuzetno rastvorljiv, u velikoj meri se gubi sa kada se kuva. Kada je reč o žitaricama i cerealijama , nalazimo ga u mekinjama i klicama, što nam ujedno objašnjava i zašto rafinisano belo brašno sadrži relativno malo magnezijuma u poredenju sa integralnim,koje je uvek bolji izbor.
MAGNEZIJUM U HRANI – SPISAK NAMIRNICA
Pečene semenke bundeve: 530 mg na 100 grama namirnice.
Bademi: 300 miligrama.
Brazilski oraščići: 225 miligrama.
Semenke sušama: 200 miligrama.
Kikiriki (prženi,slani): 183 miligrama.
Orasi: 130-190 miligrama.
Integralni pirinač: 110 miligrama.
Integralni hleb: 85 miligrama.
Spanać: 80 miligrama.
Kuvani pasulj: 40 miligrama.
Brokoli: 30 miligrama.
Banana: 29 miligrama.
Krompir (pečeni): 25 miligrama.
Beli hleb: 20 miligrama.
Niskomasni jogurt : 17 miligrama.
Mleko: 10 miligrama.
Beli pirinač: 6 miligrama.
Kukuruzne pahuljice: 6 miligrama.
MAGNEZIJUM TABLETE DOZIRANJE
Osim ishranom nedostatak magnezijuma u organizmu mogu nadomestiti i suplementi i šumeće tablete magnezijuma. Vodite računa o dnevnim unosima :
Deci se preporučuje konzumiranje do 170 miligrama tokom dana,
Mladiim osobama najviše do 350 miligrama tokom dana,
Ženama do 280 miligrama tokom dana,
Trudnicama i dojiljama najviše do 350 miligrama tokom dana,
Muškarcima do 350 miligrama g dnevno.
DA LI SE MOŽE PREDOZIRATI SA MAGNEZIJUMOM?
Izuzetno je teško predozirati se magnezijumom, ali to se može desiti osobama koje imaju poremećen rad bubrega koji su zaduženi za izbacivanje viška ovog minerala iz tela. U rizičnoj grupi su i oni koji konzumiraju veliku količinu magnezijumskih suplemenata.
Simptomi predoziranja magnezijumom jesu mučnina, povraćanje, nizak krvni pritisak, konfuznost, usporen rad srca, respiratorni problemi i nedostatak drugih minerala najčešće manjak kalcijuma. Kada je reč o uzimanju suplemenata, osobe koje uzimaju određene lekove treba da budu oprezne. Povećan unos magnezijuma može dovesti do deficita kalcijuma u crevima.
Magnezijum u organizmu smanjuje usvajanje tetraciklina, bifosfonata,hinolona, i levotiroksina. Brojni diuretici koji nam štede kalijum, ujedno štede i mineral magnezijum, pa mogu uticati u velikoj meri na njegovo povećanje u telu, dok tijazidni i diuretici Henlejeve petlje uzrokuju nedostatak magnezijuma.
Preuzeto sa stranice: http://dijetamesecevemene.com/zdrav-zivot/nedostatak-magnezijuma-simptomi-ishrana/
Osim ishranom nedostatak magnezijuma u organizmu mogu nadomestiti i suplementi i šumeće tablete magnezijuma. Vodite računa o dnevnim unosima :
Deci se preporučuje konzumiranje do 170 miligrama tokom dana,
Mladiim osobama najviše do 350 miligrama tokom dana,
Ženama do 280 miligrama tokom dana,
Trudnicama i dojiljama najviše do 350 miligrama tokom dana,
Muškarcima do 350 miligrama g dnevno.
DA LI SE MOŽE PREDOZIRATI SA MAGNEZIJUMOM?
Izuzetno je teško predozirati se magnezijumom, ali to se može desiti osobama koje imaju poremećen rad bubrega koji su zaduženi za izbacivanje viška ovog minerala iz tela. U rizičnoj grupi su i oni koji konzumiraju veliku količinu magnezijumskih suplemenata.
Simptomi predoziranja magnezijumom jesu mučnina, povraćanje, nizak krvni pritisak, konfuznost, usporen rad srca, respiratorni problemi i nedostatak drugih minerala najčešće manjak kalcijuma. Kada je reč o uzimanju suplemenata, osobe koje uzimaju određene lekove treba da budu oprezne. Povećan unos magnezijuma može dovesti do deficita kalcijuma u crevima.
Magnezijum u organizmu smanjuje usvajanje tetraciklina, bifosfonata,hinolona, i levotiroksina. Brojni diuretici koji nam štede kalijum, ujedno štede i mineral magnezijum, pa mogu uticati u velikoj meri na njegovo povećanje u telu, dok tijazidni i diuretici Henlejeve petlje uzrokuju nedostatak magnezijuma.
Preuzeto sa stranice: http://dijetamesecevemene.com/zdrav-zivot/nedostatak-magnezijuma-simptomi-ishrana/
Нема коментара:
Постави коментар