Kuk je zglob između karlice i gornjeg dela butne kosti. Čine ga karlična kost svojim kružnim udubljenjem (acetabulum) u koji uleže glava butne kosti, a ove strukture su međusobno pričvršćene ligamentima.
Kuk spada u pokretne zglobove, najveći je i jedan je od najvažnijih zglobova, budući da ima nezaobilaznu ulogu u razvoju i očuvanju pravilne arhitekture celokupnog lokomotornog sistema, odnosno statike i simetrije tela.
Pored toga, s obzirom da omogućava pokrete noge u više pravaca (osovine oko kojih se vrše pokreti), predstavlja ključni faktor normalnog kretanja i fizičke aktivnosti uopšte. Zbog toga je razumljivo da je prevencija povreda, a posebno preloma kuka, od posebnog značaja, kako sa aspekta očuvanja zdravlja i normalne pokretljivosti svakog pojedinca, tako i sa zdravstveno – ekonomskog aspekta.
Značajan broj osoba (i do 20%, a verovatnoća raste sa starošću) koje polome kuk umre u narednih godinu dana, dok skoro trećina ostane sa trajnim invaliditetom. Prelom kuka obično nastaje dejstvom jake sile na predeo kuka i najčešće je posledica saobraćajnih nesreća i padova.
Razvoj i ugradnja veštačkih zglobova predstavlja jedno od najvećih dostignuća u medicini. U svetu najčešće zamenjivani prirodni zglob veštačkim danas je zglob kuka. Najčešća indikacija je hronicno degenerativno oboljenje kao sto je koksartroza.
Klinički opšte stanje bolesnika je neoštećeno. Problem su lokalne biohemijske promene u zglobnoj hrskavici, koje su trajne, spontano se ne mogu zaustaviti, ali sigurno dovode do ograničenja u životnim i radnim aktivnostima vezujući pacijenta sve više za krevet. Od ostalih indikacija najčešće su reumatoidni artritis, prelomi vrata butne kosti kod relativno starijih osoba, aseptična nekroza glavice butne kosti i druge sekundarne artroze.
Mesto preloma i vrsta preloma (glava ili vrat butne kosti, inter ili subtrohanterični prelom) određuju vrstu tretmana - konzervativni ili hirurški ( operacija kuka ).
Operacija kuka je često jedini izbor pri ozbiljnim povredama kuka, koja često uključuje ugradnju proteze, odnosno veštačkog zgloba.
Simtomi koji se najčešće javljaju su bol različitog intenziteta i ograničenost, odnosno nemogućnost pokreta ozleđene strane, dok u ozbiljnijim slučajevima mogu biti povezani sa povredom unutrašnjih organa i šokom.
Kao terapijska metoda ortopedije nakon preloma kuka najčešće je neophodna hirurška intervencija - operacija kuka, kada se primenjuju različite tehnike repozicije i fiksacije preloma kosti,a u nekim slučajevima je neophodna i ugradnja veštačkog kuka.
Ugradnja veštačkog zgloba kuka (artroplastika) jedno je od najvećih dostignuća u savremenoj medicini. Poslednjih nekoliko godina nove hirurške tehnike i novi implantati donose i potpuno nove mogućnosti.
Postoje totalne proteze, kojima se zamenjuje ceo zglob kuka i one se najčešće koriste.
To su bescementne proteze, dakle ne fiksiraju se stranim materijalima već se posebnom vrstom površinskog sloja omogućava stvaranje koštanog tkiva oko proteze, čime se dobija trajna fiksacija.
Cementna proteza kuka ugrađuje se kod starijih, manje aktivnih osoba sa slabijim kvalitetom kosti, kod kojih postoji opasnost preloma tokom ugradnje trupa proteze i nemogućnosti primarne fiksacije. Proteza se učvrsti koštanim cementom i ne postoji direktni kontakt proteze i kosti.
Postoje i parcijalne proteze, kojima se zameni samo glava butne kosti i one se najčešće ugrađuju nakon preloma vrata butne kosti kod starijih pacijenata.
Kod mlađih i aktivnijih pacijenata postoji mogućnost ugradnje posebnog modela proteze kuka kod koga se ne menja celi zglob nego se samo metalnim elementima oblože glava bedrene kosti i čašica kuka. Nakon dotrajalosti takve proteze može se u drugom aktu, u starijoj životnoj dobi ugraditi klasična proteza.
Нема коментара:
Постави коментар