Profesor dr Marko Matući, jedan od najboljih svetskih reumatologa, o terapiji reumatoidnog artritisa: imunološki lekovi menjaju imuni odgovor i tako usporavaju napredovanje bolesti.
U razgovoru za „Novosti“ profesor doktor Marko Matući, direktor klinike za reumatologiju Univerzitetske bolnice „Karegi“ iz Firence i jedan od najpoznatijih svetskih reumatologa, govori o iskustvima sa lečenjem ove bolesti u Italiji, ali i o svetskim novinama kada je u pitanju rana dijagnostika i držanje pod kontrolom reumatoidnog artritisa.* Prema našim podacima, bolest se na ovim prostorima u proseku dijagnostikuje tek posle godinu dana. Kakva je situacija u Italiji?
- Trudimo se što više da pacijent dijagnozu dobije najranije moguće. Mada, moram da priznam da ni Italija ne stoji najbolje trenutno na tom polju i da često prođu meseci, pa i godinu dana, pre nego što se reumatoidni artritis definitivno utvrdi. To nije lako, mi imamo mnogo različitih sistema u zdravstvu koje je komplikovano organizovano. Svaka regija ima svoj zdravstveni sistem. Imamo referentne centre gde su stručnjaci za reumatologiju i oni rade dosta dobro. Ali najveći problem je na koji način i kada pacijenti stižu do tih zdravstvenih centara referentnih za reumatoidni artritis.
* Da li imate ustanove na nižem nivou zdravstvenog sistema koje se bave ranim otkrivanjem bolesti?
- Mi nemamo poput vas primarnu zdravstvenu zaštitu, tj. domove zdravlja, odnosno imamo ih, ali oni još ne ostvaruju svoju ulogu onako kako bi trebalo, barem kada su zapaljenske reumatske bolesti u pitanju. Suštinski, najviše treba da radimo sa lekarima opšte prakse, koji su u tim domovima zdravlja, kako bi bili obučeni da na vreme prepoznaju reumatske bolesti, pa i reumatoidni artritis.
* Kakva je veza genetike i reumatskih bolesti, naročito reumatoidnog artritisa?
- Ta veza svakako postoji, obimne studije su pokazale da u nastanku reumatoidnog artritisa određenu, često ne malu ulogu igra i genetika. Širom sveta se rade istraživanja, ovaj segment razumevanja reumatoidnog artritisa nikako nije zaboravljen, smatramo da može dosta da pomogne u lečenju ove bolesti, kao i njenoj prevenciji. Ali, trenutno se najviše razmišlja o tome koliki su potencijalni troškovi ovakvih pravaca u istraživanju i da li su ona u ovom momentu, s obzirom na još skromne rezultate, isplativa. Takva ispitivanja mnogo koštaju, a rezultati nisu još sigurni, dok kod rane terapije imamo pouzdane rezultate sa manjim troškovima.
* Zašto žene čak tri puta češće obolevaju od reumatoidnog artritisa?
- Od većine autoimunih bolesti više obolevaju žene.Smatra se da ženski polni hormoni podstiču autoimunost i neprihvatljivo ponašanje našeg imunog sistema. Tako je na primer lupus nekoliko puta češći kod žena u reproduktivnom dobu u odnosu na muškarce istih godina. Ali, s druge strane, imamo i muške reumatske bolesti, poput gihta.
* Da li to znači da kod reumatoidnog artritisa, pa i drugih reumatskih bolesti i polni hormoni imaju važnost?
- Važnost hormona kod reumatskih bolesti najbolje se vidi kod gihta. Giht, bolni oblik artritisa, inače posledica poremećenog balansa mokraćne kiseline koja se normalno proizvodi u telu, javlja se skoro isključivo kod muškaraca, i to od puberteta, do poznih godina, a kod žena samo posle ulaska u menopauzu. Trenutno se rade istraživanja o povezanosti ženskih hormona i reumatoidnog artritisa, iako sumnjamo da povezanost postoji, nemamo još pouzdane dokaze.
- Mi nemamo poput vas primarnu zdravstvenu zaštitu, tj. domove zdravlja, odnosno imamo ih, ali oni još ne ostvaruju svoju ulogu onako kako bi trebalo, barem kada su zapaljenske reumatske bolesti u pitanju. Suštinski, najviše treba da radimo sa lekarima opšte prakse, koji su u tim domovima zdravlja, kako bi bili obučeni da na vreme prepoznaju reumatske bolesti, pa i reumatoidni artritis.
* Kakva je veza genetike i reumatskih bolesti, naročito reumatoidnog artritisa?
- Ta veza svakako postoji, obimne studije su pokazale da u nastanku reumatoidnog artritisa određenu, često ne malu ulogu igra i genetika. Širom sveta se rade istraživanja, ovaj segment razumevanja reumatoidnog artritisa nikako nije zaboravljen, smatramo da može dosta da pomogne u lečenju ove bolesti, kao i njenoj prevenciji. Ali, trenutno se najviše razmišlja o tome koliki su potencijalni troškovi ovakvih pravaca u istraživanju i da li su ona u ovom momentu, s obzirom na još skromne rezultate, isplativa. Takva ispitivanja mnogo koštaju, a rezultati nisu još sigurni, dok kod rane terapije imamo pouzdane rezultate sa manjim troškovima.
* Zašto žene čak tri puta češće obolevaju od reumatoidnog artritisa?
- Od većine autoimunih bolesti više obolevaju žene.Smatra se da ženski polni hormoni podstiču autoimunost i neprihvatljivo ponašanje našeg imunog sistema. Tako je na primer lupus nekoliko puta češći kod žena u reproduktivnom dobu u odnosu na muškarce istih godina. Ali, s druge strane, imamo i muške reumatske bolesti, poput gihta.
* Da li to znači da kod reumatoidnog artritisa, pa i drugih reumatskih bolesti i polni hormoni imaju važnost?
- Važnost hormona kod reumatskih bolesti najbolje se vidi kod gihta. Giht, bolni oblik artritisa, inače posledica poremećenog balansa mokraćne kiseline koja se normalno proizvodi u telu, javlja se skoro isključivo kod muškaraca, i to od puberteta, do poznih godina, a kod žena samo posle ulaska u menopauzu. Trenutno se rade istraživanja o povezanosti ženskih hormona i reumatoidnog artritisa, iako sumnjamo da povezanost postoji, nemamo još pouzdane dokaze.
Situacija sa lečenjem reumatoidnog artritisa promenila se mnogo, od bolesti koja je donosila mnogo invalidnosti, mi sada primenjujemo moto - pravi pacijent u pravo vreme sa pravim lekovima. Naš glavni cilj je što ranija dijagnoza i momentalno započinjanje terapije koja će usporiti ili zaustaviti bolest. U tome nam svakako pomažu lekovi koji menjaju tok bolesti, odnosno usporavaju njeno napredovanje. To su pre svega biološki i imunološki lekovi, tj. lekovi koji menjaju imuni odgovor. Ta terapija se primenjuje od 2000. godine, i danas imamo na raspolaganju veliki broj novih lekova, kojima u znatno većoj meri kontrolišemo reumatoidni artritis.
* Uprkos dokazanom uspehu u usporavanju progresije bolesti, biološka terapija nije dostupna svima?
- Čuo sam podatak da u Srbiji tek 750 od 35.000 bolesnika (oko dva odsto) koristi ovu terapiju. Ali, moram da napomenem da ni kod nas u Italiji situacija nije mnogo bolja. Nemam precizne podatke, ali mislim da tek negde oko 20 odsto pacijenata u mojoj zemlji koristi biološke lekove. Ipak, moram napomenuti da nam je trenutno u otkrivanju i lečenju ove bolesti najvažnije postupanje po preporukama evropskih udruženja - da treba što pre početi lečenje pacijenata sa artritisom, i to u prva tri, a najkasnije šest meseci od početka bolesti. To je takozvani „prozor mogućnosti“, kada oštećenja zglobova nisu još velika. Prema istraživanjima, što se kasnije počne terapija, oštećenje zglobova, ali i drugih organa je sve veće.
* Starije generacije lekova i dalje imaju svoju ulogu u lečenju reumatskog artritisa?
- Lečenje počinjemo sa starijom generacijom lekova, najčešće je u pitanju „metotreksat“. Na svaka tri meseca rade se kontrolni pregledi na kojima proveravamo da li i u kojoj meri deluje lek na pacijenta. Mi smo među prvima u Evropi usvojili kriterijum po kojem već posle tri meseca prilagođavamo terapiju. Ako pacijent ne reaguje dobro na terapiju, onda se uvode biološki lekovi, i to oni koji su u što većoj meri odgovarajući za tog pacijenta.
DVA PRAVCA
* U kom pravcu idu istraživanja vezana za otkrivanje i tretman reumatoidnog artritisa?
- Jedan pravac su biološki lekovi i davanje pravih lekova pacijentima u pravo vreme. Drugi pravac istraživanja ide ka prevenciji, odnosno otkrivanju bolesti kada još nema njenih simptoma, ni naznaka. Dosadašnja istraživanja izvedena u „beloj zoni“, tj. periodu kada pacijent još nema nikakve naznake bolesti, pokazala su se kao potencijalno značajna za budućnost i rano otkrivanje. Daleko smo još od značajnih pomaka, ali ima osnova da se i dalje istražuje u tom pravcu.
* Uprkos dokazanom uspehu u usporavanju progresije bolesti, biološka terapija nije dostupna svima?
- Čuo sam podatak da u Srbiji tek 750 od 35.000 bolesnika (oko dva odsto) koristi ovu terapiju. Ali, moram da napomenem da ni kod nas u Italiji situacija nije mnogo bolja. Nemam precizne podatke, ali mislim da tek negde oko 20 odsto pacijenata u mojoj zemlji koristi biološke lekove. Ipak, moram napomenuti da nam je trenutno u otkrivanju i lečenju ove bolesti najvažnije postupanje po preporukama evropskih udruženja - da treba što pre početi lečenje pacijenata sa artritisom, i to u prva tri, a najkasnije šest meseci od početka bolesti. To je takozvani „prozor mogućnosti“, kada oštećenja zglobova nisu još velika. Prema istraživanjima, što se kasnije počne terapija, oštećenje zglobova, ali i drugih organa je sve veće.
* Starije generacije lekova i dalje imaju svoju ulogu u lečenju reumatskog artritisa?
- Lečenje počinjemo sa starijom generacijom lekova, najčešće je u pitanju „metotreksat“. Na svaka tri meseca rade se kontrolni pregledi na kojima proveravamo da li i u kojoj meri deluje lek na pacijenta. Mi smo među prvima u Evropi usvojili kriterijum po kojem već posle tri meseca prilagođavamo terapiju. Ako pacijent ne reaguje dobro na terapiju, onda se uvode biološki lekovi, i to oni koji su u što većoj meri odgovarajući za tog pacijenta.
DVA PRAVCA
* U kom pravcu idu istraživanja vezana za otkrivanje i tretman reumatoidnog artritisa?
- Jedan pravac su biološki lekovi i davanje pravih lekova pacijentima u pravo vreme. Drugi pravac istraživanja ide ka prevenciji, odnosno otkrivanju bolesti kada još nema njenih simptoma, ni naznaka. Dosadašnja istraživanja izvedena u „beloj zoni“, tj. periodu kada pacijent još nema nikakve naznake bolesti, pokazala su se kao potencijalno značajna za budućnost i rano otkrivanje. Daleko smo još od značajnih pomaka, ali ima osnova da se i dalje istražuje u tom pravcu.
www.novosti.com
Нема коментара:
Постави коментар