KARAKTERISTICNE DEFORMACIJE

Karakteristične deformacije zglobova u reumatoidnom artritisu?
...ulnarna devijacija prstiju šaka
...protruzija glave ulne, znak dirke klavira - zglobovi ručja
...deformacije prstiju šaka, po tipu rupice za dugme i labudovog vrata   


Najčešće vanzglobne manifestacije su sledeće:
Reumatoidni čvorići, kao najkarakterističnija manifestacija javlja se u oko 20-30% obolelih. Najčešće se javljaju na ekstenzornim stranama ruku i laktova.
Kardiopulmonalne tegobe, moguća je zahvaćenost plućne maramice, fibroza pluća, a simptomi mogu oponašati razne druge plućne bolesti.
Očne manifestacije, zahvaćena je rožnjača i konjuktiva oka – keratokonjuktivitis, bolesnik može imati osećaj suvoće očiju, uz bol i crvenilo zahvaćenog oka.
Od brojnih drugih navodimo i moguće neurološke tegobe, uvećanje slezine uz smanjenje broja leukocita (Felty - jev sindrom), što može biti praćeno brojnim infektivnim komplikacijama.
Oko 10-15% bolesnika razvije tzv. Sekundarni Sjogrenov sindrom, češće kod osoba ženskog pola, koji karakteriše hronično zapaljenje pljuvačnih i suznih žlezda. Ovo rezultira poremećenom sekrecijom pljuvačke i suza. Moguća je suvoća i iritacija gotovo svih sluzokoža.

Glukokortikoidi
Ovi lekovi takođe deluju antizapaljenski, ali u stanju su i da modulišu stepen imunološkog odgovora. Osim sistemskog davanja, mogu se davati i lokalno u vidu injekcije u sam oboleli zglob. Zbog svog brzog dejstva, kao i smanjenja tegoba, mogu se koristiti kao tzv. terapija premoštavanja, dok drugi lekovi ne počnu da deluju, ali i kao kontinuirana terapija kod obolelih koji nemaju dobru kontrolu bolesti. I ovi lekovi ubrzo po uzimanju dovode do umanjenja subjektivnih tegoba.

Međutim, posebno treba naglasiti brojne neželjene efekte tokom hronične primene i malih doza kao odraz jatrogenog hiperkorticizma (uvećanje telesne težine, karakteristično nagomilavanje masnog tkiva u predelu vrata i lica, kao i trupa, ali ne i na ekstremitetima (Kušingoidni izgled), smanjenje koštane gustine, povećanje vrednosti krvnog pritiska). Stoga se zaista može reći da su glukokortikoidi u reumatoidnom artritisu "dobre sluge ali zli gospodari". Iako se smatra da ovi lekovi ne utiču na tok bolesti, neke skorije studije ukazuju da bi u manjim dozama mogli imati i bolest modulirajuće efekte.

LEK U PRVA TRI MESECA

Lek za artritis pomaže kada se da u prva tri meseca

Profesor dr Marko Matući, jedan od najboljih svetskih reumatologa, o terapiji reumatoidnog artritisa: imunološki lekovi menjaju imuni odgovor i tako usporavaju napredovanje bolesti.

U razgovoru za „Novosti“ profesor doktor Marko Matući, direktor klinike za reumatologiju Univerzitetske bolnice „Karegi“ iz Firence i jedan od najpoznatijih svetskih reumatologa, govori o iskustvima sa lečenjem ove bolesti u Italiji, ali i o svetskim novinama kada je u pitanju rana dijagnostika i držanje pod kontrolom reumatoidnog artritisa.

* Prema našim podacima, bolest se na ovim prostorima u proseku dijagnostikuje tek posle godinu dana. Kakva je situacija u Italiji?

- Trudimo se što više da pacijent dijagnozu dobije najranije moguće. Mada, moram da priznam da ni Italija ne stoji najbolje trenutno na tom polju i da često prođu meseci, pa i godinu dana, pre nego što se reumatoidni artritis definitivno utvrdi. To nije lako, mi imamo mnogo različitih sistema u zdravstvu koje je komplikovano organizovano. Svaka regija ima svoj zdravstveni sistem. Imamo referentne centre gde su stručnjaci za reumatologiju i oni rade dosta dobro. Ali najveći problem je na koji način i kada pacijenti stižu do tih zdravstvenih centara referentnih za reumatoidni artritis.

* Da li imate ustanove na nižem nivou zdravstvenog sistema koje se bave ranim otkrivanjem bolesti?

- Mi nemamo poput vas primarnu zdravstvenu zaštitu, tj. domove zdravlja, odnosno imamo ih, ali oni još ne ostvaruju svoju ulogu onako kako bi trebalo, barem kada su zapaljenske reumatske bolesti u pitanju. Suštinski, najviše treba da radimo sa lekarima opšte prakse, koji su u tim domovima zdravlja, kako bi bili obučeni da na vreme prepoznaju reumatske bolesti, pa i reumatoidni artritis.

* Kakva je veza genetike i reumatskih bolesti, naročito reumatoidnog artritisa?

- Ta veza svakako postoji, obimne studije su pokazale da u nastanku reumatoidnog artritisa određenu, često ne malu ulogu igra i genetika. Širom sveta se rade istraživanja, ovaj segment razumevanja reumatoidnog artritisa nikako nije zaboravljen, smatramo da može dosta da pomogne u lečenju ove bolesti, kao i njenoj prevenciji. Ali, trenutno se najviše razmišlja o tome koliki su potencijalni troškovi ovakvih pravaca u istraživanju i da li su ona u ovom momentu, s obzirom na još skromne rezultate, isplativa. Takva ispitivanja mnogo koštaju, a rezultati nisu još sigurni, dok kod rane terapije imamo pouzdane rezultate sa manjim troškovima.

* Zašto žene čak tri puta češće obolevaju od reumatoidnog artritisa?

- Od većine autoimunih bolesti više obolevaju žene.Smatra se da ženski polni hormoni podstiču autoimunost i neprihvatljivo ponašanje našeg imunog sistema. Tako je na primer lupus nekoliko puta češći kod žena u reproduktivnom dobu u odnosu na muškarce istih godina. Ali, s druge strane, imamo i muške reumatske bolesti, poput gihta.

* Da li to znači da kod reumatoidnog artritisa, pa i drugih reumatskih bolesti i polni hormoni imaju važnost?

- Važnost hormona kod reumatskih bolesti najbolje se vidi kod gihta. Giht, bolni oblik artritisa, inače posledica poremećenog balansa mokraćne kiseline koja se normalno proizvodi u telu, javlja se skoro isključivo kod muškaraca, i to od puberteta, do poznih godina, a kod žena samo posle ulaska u menopauzu. Trenutno se rade istraživanja o povezanosti ženskih hormona i reumatoidnog artritisa, iako sumnjamo da povezanost postoji, nemamo još pouzdane dokaze.

Situacija sa lečenjem reumatoidnog artritisa promenila se mnogo, od bolesti koja je donosila mnogo invalidnosti, mi sada primenjujemo moto - pravi pacijent u pravo vreme sa pravim lekovima. Naš glavni cilj je što ranija dijagnoza i momentalno započinjanje terapije koja će usporiti ili zaustaviti bolest. U tome nam svakako pomažu lekovi koji menjaju tok bolesti, odnosno usporavaju njeno napredovanje. To su pre svega biološki i imunološki lekovi, tj. lekovi koji menjaju imuni odgovor. Ta terapija se primenjuje od 2000. godine, i danas imamo na raspolaganju veliki broj novih lekova, kojima u znatno većoj meri kontrolišemo reumatoidni artritis.

* Uprkos dokazanom uspehu u usporavanju progresije bolesti, biološka terapija nije dostupna svima?

- Čuo sam podatak da u Srbiji tek 750 od 35.000 bolesnika (oko dva odsto) koristi ovu terapiju. Ali, moram da napomenem da ni kod nas u Italiji situacija nije mnogo bolja. Nemam precizne podatke, ali mislim da tek negde oko 20 odsto pacijenata u mojoj zemlji koristi biološke lekove. Ipak, moram napomenuti da nam je trenutno u otkrivanju i lečenju ove bolesti najvažnije postupanje po preporukama evropskih udruženja - da treba što pre početi lečenje pacijenata sa artritisom, i to u prva tri, a najkasnije šest meseci od početka bolesti. To je takozvani „prozor mogućnosti“, kada oštećenja zglobova nisu još velika. Prema istraživanjima, što se kasnije počne terapija, oštećenje zglobova, ali i drugih organa je sve veće.

* Starije generacije lekova i dalje imaju svoju ulogu u lečenju reumatskog artritisa?

- Lečenje počinjemo sa starijom generacijom lekova, najčešće je u pitanju „metotreksat“. Na svaka tri meseca rade se kontrolni pregledi na kojima proveravamo da li i u kojoj meri deluje lek na pacijenta. Mi smo među prvima u Evropi usvojili kriterijum po kojem već posle tri meseca prilagođavamo terapiju. Ako pacijent ne reaguje dobro na terapiju, onda se uvode biološki lekovi, i to oni koji su u što većoj meri odgovarajući za tog pacijenta.

DVA PRAVCA

* U kom pravcu idu istraživanja vezana za otkrivanje i tretman reumatoidnog artritisa?

- Jedan pravac su biološki lekovi i davanje pravih lekova pacijentima u pravo vreme. Drugi pravac istraživanja ide ka prevenciji, odnosno otkrivanju bolesti kada još nema njenih simptoma, ni naznaka. Dosadašnja istraživanja izvedena u „beloj zoni“, tj. periodu kada pacijent još nema nikakve naznake bolesti, pokazala su se kao potencijalno značajna za budućnost i rano otkrivanje. Daleko smo još od značajnih pomaka, ali ima osnova da se i dalje istražuje u tom pravcu.

www.novosti.com

REUMATOIDNI ARTRITIS SAKRACUJE ZIVOTNI VEK!!

Reumatoidni artritis skraćuje životni vek 60 hiljada ima teški zapaljenski oblik, a svaka druga osoba je sa invaliditetom.

Degenerativne bolesti zaslužuju pažnju jer su najčešće i javljaju se kod čak 70 odsto obolelih.One ne ugrožavaju život pacijenta ali iziskuju česta odsustvovanja sa posla i trošenje mnogo novca na lečenje. Zapravo, hronični reumatizmi predstavljaju strateški problem države, o čemu se govorilo i na nedavno održanom stručnom skupu posvećenom ovoj temi, sa posebnim osvrtom na reumatoidni artritis.
Zašto, objašnjava predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije primarijus dr Mirjana Lapčević, iz Doma zdravlja "Voždovac".

- Od nekog oblika hroničnog reumatizma u Srbiji boluje oko milion i po ljudi, odnosno svaka četvrta osoba. Od ukupnog broja teški zapaljenski oblik reumatizma ima 60 hiljada, a svaka druga osoba je sa invaliditetom. Na godišnjem nivou za potrebe ekonomskih i socijalnih davanja za njih se iz republičkog budžeta izdvaja oko 25 miliona evra. Pri tom, tek jedan odsto obolelih leči se na odgovarajući način, što je posebna priča. Ovo nikako ne treba smetnuti sa uma jer je reč o teškim bolesnicima koje muče jak bol i ukočenost, a ako se adekvatno ne leče od momenta uspostavljanja dijagnoze, za deset godina postaju invalidi.

 Kvalitet njihovog života ozbiljno je ugrožen, a zbog prepreka prilikom traženja rešenja za svoju bolest, na kraju obično završavaju kao korisnici invalidskih penzija i drugih socijalnih davanja, što je nedopustivo. U Srbiji ima oko 35 hiljada osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa, široko rasprostranjene hronične autoimune zapaljenske bolesti sa nepredvidljivim tokom. Od težeg oblika ove bolesti boluje sedam i po hiljada osoba, pri čemu se većina takođe neadekvatno leči. Poslednja istraživanja pokazuju da u svetu oko 20 miliona ljudi ima neki oblik reumatoidnog artritisa, bolesti koja, ukoliko se na vreme ne otkrije i agresivno leči, vodi u invaliditet i skraćuje životni vek. Poražavajuće je saznanje da svaki četvrti oboleli ima težak oblik bolesti koja brzo napreduje. Žene su prijemčivije, jer se kod njih reumatoidni artritis javlja tri puta češće, a naročito između četvrte i šeste decenije.

www.novosti.rs

PRAKTICNE VEZBE

Neka od pravila koja bi se mogla primeniti kako bi se olaksala pokretljivost i smanjili bolovi .

Primenom ovih vezbica i zastitnih polozaja ,olaksavaju se svakodnevni poslovi i navike .

Ova vezba primenjuje se tako sto se prsti primicu jedni drugima i nakon toga odmicu.Tacnije vrse abdukcija i adukcija prstiju.Nakon te vezbice mogu se spajati i razdvajati svaki sa svakim tacnije svi sa palcem ( plac i kaziprst i tako dalje..)

Vezbe rucnog zgloba ,vezbe metakarpalnih i karpalnih zglobova.

Izvor: Fizikalna medicina za cetvrtu godinu osnovnih akademskih studija