Znacaj magnezijuma za organizam

Nedostatak magnezijuma u organizmu uzrokuje brojne metaboličke poremećaje (među kojima je najčešća šećerna bolesti). Rešenje problema može se naći u zelenom lisnatom povrću, bananama, kao i u zdravim orašastim plodovima.


NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA SIMPTOMI

Muči vas konstantan umor, ne možete dobro da se skoncentrišete na vašem radnom mestu, narušena vam je pažnja. Često ste razdražljivi, nervozni i pod stresom, brzo planete, ovo su samo neki od signala da imate nedostatak magnezijuma. U tom slučaju trebate obavezno da se prekontrolišite kod vašeg lekara, da biste potvrdili da li su u pitanju simptomi nedostatka magnezijuma.

Od ukupno šesnaest minerala koji su neophodni našem organizmu, ovaj mineral po samom udelu u tkivima zauzima visoko četvrto mesto.Oko 50 odsto ovog elementa nalazi se u našim kostima, a ostatak je smešten u mekim tkivima, ćelijama i telesnim tečnostima.

Čovek bi u prošeku trebalo da ima od 20 do 28 g magnezijuma u organizmu. Ovaj izuzetni mineral učestvuje u više od 300 različitih biohemijskih procesa, između ostalog održava naše nervne, mišićne ali i odbrambene funkcije, reguliše ritam srca i zajedno sa kalcijumom utiče na čvrstinu kostiju. Kako magnezijum u organizmu služi za aktivaciju brojnih enzima u telu, bez njega ne bi bila moguća transformacija ugljenih hidrata, masti i proteina u energiju.

Nedostatak magnezijuma u organizmu dovodi do brojnih metaboličkih poremećaja, a naročito pogoduje nastanku dijabetesa. Njegov deficit najbolje nadomešćuje hrana bogata magnezijumom ali značajnu ulogu imaju i suplementi.

ŠTA UZROKUJE NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA

Nekoliko bitnih faktora utiče na nedostatak magnezijuma u organizmu :

Kao prvo većina ljudi ga dosta slabo apsorbuje, a njegove zalihe u telu se lako izlučuju putem urina. Nezdrava gazirana pića i slični napici iscrpljuju gotovo sve naše rezerve, kako magnezijuma tako i kalcijuma iz kostiju i iz mekog tkiva već nekoliko sati nakon konzumiranja.

Pored nekvalitetne ishrane (izgladnjivanje, prevelike količine mleka i ostalih mlečnih proizvoda, dosta masnije hrane, „mekane“ voda, premalo belančevina), kao i neurednog načina života, javlja se takođe i nedostatak magnezijuma kod dece tokom njihovog rasta i razvoja. Čest je slučaj da se smanji i magnezijum u trudnoći ,kao i usled usled povraćanja, dijareje, hroničnog oboljenja bubrega, poremećaja u organima za varenje, prekomernog znojenja.

Stres je takođe jedan od uzročnika manjka magnezijuma u telu, a do problema dovode i pojedini medikamenti kao što su hormoni,analgetici, antiinflamatorni lekovi. Tome doprinose i štetne životne navike poput pušenja cigareta , konzumiranja alkoholnih pića i prevelike količine crne kafe i čajeva.

MAGNEZIJUM JE DOBAR ZA ZDRAVLJE

Uticaj magnezijuma na organizam je ogroman,njegov deficit može uzrokovati brojne probleme i zdravstvene tegobe. Osim što izaziva hroničan umor,nedostatak magnezijuma uzrokuje bolove u mišićima, pad koncentracije. Nedostatak magnezijuma može uzrokovati depresiju, slabljenje sluha, srčanu artmiju, otežanu apsorpciju kalcijuma, stvaranje bubrežnih kamenaca. Manjak ovog dragocenog minerala dovodi i do pojačanog zgrušavanja krvi, naročito u već oštećenim krvnim sudovima.
Problemi sa sluhom: magnezijum sprečava stvaranje slobodnih radikala koji mogu izazvati oštećenje kohlee, slušnog aparata i izuzetno nelagodnog zujanja u ušima (tinitus).
Depresija: višegodišnja naučna istraživanja dokazala su da je kod depresivnih osoba sklonih samoubistvu postoji nedostatak magnezijuma u organizmu. U svakom slučaju, ovaj mineral je bolja solucija od uzimanja antidepresiva jer ne izaziva nuspojave.
Grčevi u mišićima ili tremor: magnezijum u hrani ili suplementi omogućiće vašim mišićima da se opuste, jer se zna da njegov deficit izaziva grčeve, naročito stopala, listova, ruke, a može uzrokovati i tikove na licu.
Srčana aritmija: nedostatak ovog minerala dovodi do srčane aritmije, nepravilnog rada srca i,posledično,pojave srčanog i moždanog udara. Upravo se zbog toga magnezijum u ishrani koristi i u prevenciji i kontroli ovih bolesti.
Kamen u bubregu: Ovaj mineral sprečava povezivanje kalcijuma i oksalata koji zapravo stvaraju kamenčiće.
Dijabetes: bez magnezijuma, glukoza nije u stanju da se prenese u naše ćelije. Nagomilavanje glukoze i insulina u krvi može izazvati različita oštećenja tkiva uključujući i ozbiljno propadanje očnih nerava.

KAKO NADOKNADITI MAGNEZIJUM U ISHRANI

Nedostatak magnezijuma uvek je najbolje je nadoknaditi prirodnim putem, konzumiranjem određenih namirnica.Na prvom mestu, to je zeleno lisnato povrće, kao što su spanać, blitva i kelj. Po visokom sadržaju magnezijuma poznati su i orašasti plodovi poput badema, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, mleveno laneno seme.

Samo 70 grama semenki bundeve obezbeđuje skoro 100 odsto naših dnevnih potreba za magnezijumom. Osim što je odličan izvor D vitamina i blagotvornih omega-3 masnih kiselina, meso od ribe kao što su skuša, losos, iverak i tunjevina može pomoći da se poveća unos magnezijuma u organizam.

Namirnice bogate magnezijumom svakako jesu i mahunarke poput pasulja i sočiva,a dokazano je da samo 150 grama soje zadovoljava dnevne potrebe za mineralom. Samo jedna banana sadrži 32 miligrama magnezijuma, a ovim mineralom voća bogati su i jagode, kupine, grejpfrut i smokve.

Sadržaj magnezijuma u biljnim namirnicama zavisi od njegove koncentracije u zemljištu i od uslova uzgajanja. Pošto je izuzetno rastvorljiv, u velikoj meri se gubi sa kada se kuva. Kada je reč o žitaricama i cerealijama , nalazimo ga u mekinjama i klicama, što nam ujedno objašnjava i zašto rafinisano belo brašno sadrži relativno malo magnezijuma u poredenju sa integralnim,koje je uvek bolji izbor.

MAGNEZIJUM U HRANI – SPISAK NAMIRNICA
Pečene semenke bundeve: 530 mg na 100 grama namirnice.
Bademi: 300 miligrama.
Brazilski oraščići: 225 miligrama.
Semenke sušama: 200 miligrama.
Kikiriki (prženi,slani): 183 miligrama.
Orasi: 130-190 miligrama.
Integralni pirinač: 110 miligrama.
Integralni hleb: 85 miligrama.
Spanać: 80 miligrama.
Kuvani pasulj: 40 miligrama.
Brokoli: 30 miligrama.
Banana: 29 miligrama.
Krompir (pečeni): 25 miligrama.
Beli hleb: 20 miligrama.
Niskomasni jogurt : 17 miligrama.
Mleko: 10 miligrama.
Beli pirinač: 6 miligrama.
Kukuruzne pahuljice: 6 miligrama.

MAGNEZIJUM TABLETE DOZIRANJE

Osim ishranom nedostatak magnezijuma u organizmu mogu nadomestiti i suplementi i šumeće tablete magnezijuma. Vodite računa o dnevnim unosima :
Deci se preporučuje konzumiranje do 170 miligrama tokom dana,
Mladiim osobama najviše do 350 miligrama tokom dana,
Ženama do 280 miligrama tokom dana,
Trudnicama i dojiljama najviše do 350 miligrama tokom dana,
Muškarcima do 350 miligrama g dnevno.

DA LI SE MOŽE PREDOZIRATI SA MAGNEZIJUMOM?

Izuzetno je teško predozirati se magnezijumom, ali to se može desiti osobama koje imaju poremećen rad bubrega koji su zaduženi za izbacivanje viška ovog minerala iz tela. U rizičnoj grupi su i oni koji konzumiraju veliku količinu magnezijumskih suplemenata.

Simptomi predoziranja magnezijumom jesu mučnina, povraćanje, nizak krvni pritisak, konfuznost, usporen rad srca, respiratorni problemi i nedostatak drugih minerala najčešće manjak kalcijuma. Kada je reč o uzimanju suplemenata, osobe koje uzimaju određene lekove treba da budu oprezne. Povećan unos magnezijuma može dovesti do deficita kalcijuma u crevima.

Magnezijum u organizmu smanjuje usvajanje tetraciklina, bifosfonata,hinolona, i levotiroksina. Brojni diuretici koji nam štede kalijum, ujedno štede i mineral magnezijum, pa mogu uticati u velikoj meri na njegovo povećanje u telu, dok tijazidni i diuretici Henlejeve petlje uzrokuju nedostatak magnezijuma.

Preuzeto sa stranice: http://dijetamesecevemene.com/zdrav-zivot/nedostatak-magnezijuma-simptomi-ishrana/

Endoproteza zgloba kuka

Kuk je zglob između karlice i gornjeg dela butne kosti. Čine ga karlična kost svojim kružnim udubljenjem (acetabulum) u koji uleže glava butne kosti, a ove strukture su međusobno pričvršćene ligamentima.
Kuk spada u pokretne zglobove, najveći je i jedan je od najvažnijih zglobova, budući da ima nezaobilaznu ulogu u razvoju i očuvanju pravilne arhitekture celokupnog lokomotornog sistema, odnosno statike i simetrije tela.
Pored toga, s obzirom da omogućava pokrete noge u više pravaca (osovine oko kojih se vrše pokreti), predstavlja ključni faktor normalnog kretanja i fizičke aktivnosti uopšte. Zbog toga je razumljivo da je prevencija povreda, a posebno preloma kuka, od posebnog značaja, kako sa aspekta očuvanja zdravlja i normalne pokretljivosti svakog pojedinca, tako i sa zdravstveno – ekonomskog aspekta.
Značajan broj osoba (i do 20%, a verovatnoća raste sa starošću) koje polome kuk umre u narednih godinu dana, dok skoro trećina ostane sa trajnim invaliditetom. Prelom kuka obično nastaje dejstvom jake sile na predeo kuka i najčešće je posledica saobraćajnih nesreća i padova.

Razvoj i ugradnja veštačkih zglobova predstavlja jedno od najvećih dostignuća u medicini. U svetu najčešće zamenjivani prirodni zglob veštačkim danas je zglob kuka. Najčešća indikacija je hronicno degenerativno oboljenje kao sto je koksartroza.

Klinički opšte stanje bolesnika je neoštećeno. Problem su lokalne biohemijske promene u zglobnoj hrskavici, koje su trajne, spontano se ne mogu zaustaviti, ali sigurno dovode do ograničenja u životnim i radnim aktivnostima vezujući pacijenta sve više za krevet. Od ostalih indikacija najčešće su reumatoidni artritis, prelomi vrata butne kosti kod relativno starijih osoba, aseptična nekroza glavice butne kosti i druge sekundarne artroze.
Mesto preloma i vrsta preloma (glava ili vrat butne kosti, inter ili subtrohanterični prelom) određuju vrstu tretmana - konzervativni ili hirurški ( operacija kuka ).
Operacija kuka je često jedini izbor pri ozbiljnim povredama kuka, koja često uključuje ugradnju proteze, odnosno veštačkog zgloba.




Simtomi koji se najčešće javljaju su bol različitog intenziteta i ograničenost, odnosno nemogućnost pokreta ozleđene strane, dok u ozbiljnijim slučajevima mogu biti povezani sa povredom unutrašnjih organa i šokom.

Kao terapijska metoda ortopedije nakon preloma kuka najčešće je neophodna hirurška intervencija - operacija kuka, kada se primenjuju različite tehnike repozicije i fiksacije preloma kosti,a u nekim slučajevima je neophodna i ugradnja veštačkog kuka.
Ugradnja veštačkog zgloba kuka (artroplastika) jedno je od najvećih dostignuća u savremenoj medicini. Poslednjih nekoliko godina nove hirurške tehnike i novi implantati donose i potpuno nove mogućnosti.

Postoje totalne proteze, kojima se zamenjuje ceo zglob kuka i one se najčešće koriste.
To su bescementne proteze, dakle ne fiksiraju se stranim materijalima već se posebnom vrstom površinskog sloja omogućava stvaranje koštanog tkiva oko proteze, čime se dobija trajna fiksacija.
Cementna proteza kuka ugrađuje se kod starijih, manje aktivnih osoba sa slabijim kvalitetom kosti, kod kojih postoji opasnost preloma tokom ugradnje trupa proteze i nemogućnosti primarne fiksacije. Proteza se učvrsti koštanim cementom i ne postoji direktni kontakt proteze i kosti.
Postoje i parcijalne proteze, kojima se zameni samo glava butne kosti i one se najčešće ugrađuju nakon preloma vrata butne kosti kod starijih pacijenata.

Kod mlađih i aktivnijih pacijenata postoji mogućnost ugradnje posebnog modela proteze kuka kod koga se ne menja celi zglob nego se samo metalnim elementima oblože glava bedrene kosti i čašica kuka. Nakon dotrajalosti takve proteze može se u drugom aktu, u starijoj životnoj dobi ugraditi klasična proteza.